|
- Dosta je plesa. Haj'mo sjesti!
(Sve joj je ovo teško palo!)
Već umorna je od bolesti,
Ali se ne da... Još bi malo.
Ja je priljubim. Kažem: hodi!
Još uvijek igram mušku rolu
I kao nekad nježno vodim,
Ali sve bliže… našem stolu.
Tako je lijepa. Vidim, plače.
Kažem, moramo malo stati!
Ona ne čuje… Viknem jače,
A njoj s haljine padaju lati.
Dečki u bendu ko da znaju,
Privode stari šlager kraju.
|
