|
Uz mirnu vodu (noć se sprema),
Šećemo tako Nietzsche i ja;
Pitam, što će nam biti tema?
Pa neka bude – poezija.
U redu, kažem... Gledam vodu.
Velik pjesnik, s krunom na glavi,
Prolazi vodom, i u hodu
Od bistre vode pjesmu pravi.
A drugi malen. Stoji. Šuti.
I diže mulj dok pjesmu sriče.
Nietzsche, što ovaj vodu muti?
Da bude dublja, reče Nietzsche.
Ja netremice gledam brku,
On netremice vodu mrku.
|
