D-MOLL

27.09.2007.

Đorđe Balašević

Odlutaš ponekad i sanjam sam
Priznajem, ne ide, ali pokušavam
I uvek dođe D-moll.

Spusti se, ko lopov, po žicama
Ruke mi napuni tvojim sitnicama
I teško prođe, sve to.

Jedan D-moll, me dobije,
Kako odeš ti, u sobi je
Glupi D-moll, uvek sazna kad je to.

Jedan D-moll me razvali,
Neki bi to prosto, tugom nazvali
Nije to, šta je tuga za D-moll?

Ponekad te nema i sasvim sam
Izmišljam način da, malo smuvam dan
Ali je lukav, D-moll.

Pusti da se svetla svud, priguše
Sačeka poslednje zvezde namiguše
Vuče mi rukav, idemo.

Plaši me on, gde si ti
Hiljadu se stvari moglo desiti
Glupi D-moll, za kim tuguje svu noć?

Uzme me u svoju hladnu kočiju
Nebo primi boju tvojih očiju
Znam taj put, to je prečica za bol.

Jedan D-moll me razvali,
Neki bi to prosto, tugom, nazvali
Nije to, šta je tuga, za D-moll?

Ostala je knjiga, sa par nepročitanih strana
I neke stvarčice od heredi porcelana
I jedan pulover,
U kom si bila.

I ostala je ploča The best of Ray Cooder
I fina, mala, plava kutijica za puder
I ja sam te ostao željan.
Dok me bude.
Moja mila.

komentiraj (2) * ispiši * #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.