CHAT NAŠ SVAKDAŠNJI
21.07.2006.Ne idem na chat. Ali volim mail. Mailovi koje primam su vrlo zabavni i poučni. Takve i šaljem. Chatala sam samo sa prijateljicom, koja je bila preko granice pa nam je to bio najjeftiniji oblik komunikacije i zato baš dobro da postoji. Inače kakvih sve tamo likova ima.... auuuu. Dok sam je čekala da se prišteka.... kakvi se tamo motaju.... Ne želim više ići tamo osim bez nužne potrebe. Možda po cijenu života. Šalim se. To nije moj medij, priznajem. Osim ako sam dobre volje pa mogu podnijeti pitanja tipa: KAJ IMAŠ ODISPOD? Možda sam ja bedasta, ali stvarno nisam shvatila odispod čega? Kad mi je pojasnio da misli na donji veš onda sam rekla da sam gola i ... utekla. Ko da me vidi?! Ipak, bilo je sigurnije pobjeći jer bih vjerojatno počela moralizirati. A to ne volim ni kod sebe. Ak dečka veseli, nek on mašta. Ja ne bi hvala. Jedan dan sam bila, nekako svjetovno raspoložena, i otišla sam na chat upotrijebivši pomalo nezgodan nadimak. Uzela sam ga iz jedne svoje priče (koju ste mogli čitati kod mene). KRALJICAPUTENOSTI. Jao, ne smijem vam ni početi pisati koji su tu komentari nastupili. Moram priznati da sam malo kasnije shvatila zašto su tako, u najmanju ruku, otvoreni prema meni. Glupača! (ja to smijem reći, vi ne J ) Tko mi je kriv.
(možda i odem jednom još, samo zato da vam prenesem sve te sjajne poruke koje mi pristižu. A možda ih i upotrijebim za moj novi blog. Koji kreće od jeseni. Zvati će se možda SVJETOVNOST MOJA SVAGDANJA. A možda i neće. U svakom slučaju vi ćete prvi saznati.)
komentiraj (14) * ispiši * #
