srijeda, 14.02.2007.

nastavak mržnje.............

Počelo je još prije 5 god. kad sam fulala srednju školu. Krajem srednje muke su se nastavile, trebala sam odlučiti kud dalje. Ljetni rok nije prošao najbolje, a na jesenskom sam odabrala, između 3 faksa, onaj koji je bio daleko od doma. Zašto? Htjela sam se maknuti od svoje sredine, nekim stvarima reći zbogom i krenuti dalje.
................................................................
I nakon godinu dana, još uvijek sam na 1. god, s pol ispita manje,al s puno manje volje da završim ovaj faks. Mrzim svoj faks, sve te predmete,profesore, samu zgradu!
Nemam ni malo volje za njega...
Ljuta sam na one tete u referadi koje nikad ništ ne znaju dok ih nekaj pitaš i koje se drže kaj da su pale s Marsa. Kvragu, napravite nam studomat i bit će nam svima lakše.
Mrzim sve te predmete jer me ni malo ne zanimaju i ne znam kak se prislitit učiti ih.
Ljuta sam na profesore jer im vrlo često služimo kao predmet sprdnje kojima nije bitno jel imaš tremu, ili si baš zaštekal, itd, nego im je važnije svakih sat,dva otići na kavu, bez obzira jel nas 100 čeka od 8 ujutro da odgovaramo.
Luda sam od tog svega, dost mi je tuđih savjeta, prodika, "I,kak je na faksu?" (ko da ne postoji ništ osim toga), "U moje vrijeme je to bilo..."
Žao mi je, očito nisam tolko lumena....
Ponekad se pitam kak bi bilo da sam upisala bliži faks koji bi me više zanimal...Jel bi onda bila sretnija?!

Hm,al volim svoje oči nakon plakanja....izgledam ko mala Kineskinja....