nedjelja, 25.02.2007.
I wanna leave but I just get stuck,A broken record runnin' low on luck....
3 tjedna prije......
Bliže se ispiti, učim..........
Stanje doma je zadovoljavajuće.....
Frendovi i zabava po starom....
Noel, osoba koja polako ulazi u moj život, a dopuštam mu to....
Ne,ne, vratimo se u sadašnjost....
Uči se, al ispiti se ne polažu....
Doma imam tri bolesne osobe (gripa) i to me izluđuje. Buraza ovih dana mrzim više nego ikad...
Frendovi su tu, al zabave već dugo nije bilo...
Noel, svađama i odjebavanju nikad kraja.........
Idem u metropolu,maknut se od sveg ovog, napunit baterije za vikend, za koncert koji bude super, naravno, kad najdraži frendovi sviraju....
I,da, izgubila sam ga...........
Vratit ću se.......
utorak, 20.02.2007.
............................
Vraća se štafeta......
Milica mi je predala palicu...
Dakle, zadatak :
"Zašto nam se blog zove tako kako se zove?"
Idemo redom....
Odlukom otvaranja bloga, bacila sam se u potragu za nadimkom koji me ne će povezivati s dotadašnjim nadimcima niti pravim imenom. Nedostatak mašte i inspiracije, natjerao me da potražim na Googlu listu imena.... Među dječjim imenima, za oko mi je zapelo:
LARAMIE- tears of love
Ime mi je zvučalo drugačije, tajnovito....a i nitko me s njim ne bi nikad povezao. A, i samo značenje...
Tek daljnom analizom imena sam otkrila:
- da je to muško ime
- Edna iz Simpsona (učiteljica) je pušila Laramie cigarete (ko smuk)
- postoji grad i rijeka tog imena
- itd.
Naziv bloga je nekaj najgore kaj treba napraviti... Smatra se da ono treba imati određeno značenje, nešto što predstavlja tebe....
Do nedavno mi je naslov bio "To be yourself is all that you can do...." Dio pjesme "Be yourself", Audioslave. U ono vrijeme mi se pjesma sviđala, a i grupa nije bila loša, al mi je dojadila, a i čula sam da se grupa raspala. Dobro,ionak nisu bili nekaj posebno...
Trenutačni naslov "Is there something real that's behind the mask?!". Svakodnavno provodim vrijeme sa ljudima koji pokazuju jedno lice, a ustvari su sasvim drugi ljudi. U većini slučajeva, skrivaju svoju pravu, goru stranu. A, iskreno, dost mi je takvih ljudi.... Nije da sam ja nevinašce i da odmah pokažem kakva sam, al oni do kojih mi je stalo, znaju kakva sam, stvarno.
Inače, rijeći su uzete od Lostprophets "Can't Catch Tomorrow"....
Evo....
Palica ide :
Siobhan
Random
Darla
Latica
Frkachu
subota, 17.02.2007.
..................ill................ + UPDATE
sati, 01:00
Ne,nisam se vratila iz grada. Nisam ni bila u gradu.
Zašto?
Jer je i mene ulovila ona glupa viroza/gripa.A,kud baš mene, ponadala sam se da će me i ove godine zaobići, al nisam bila te sreće.
Temperatura mi još nije visoka, al imam osjećaj ko da bum svakog trena eksplodirala.
Grlo? Hropćem, promijenila ne znam kolko glasova. Navečer jedva spavam,jer me onda najviše ulovi kašalj.
Boli me gornji dio tijela, znate, ono kaj dečki vole žmikati. Ne, još nisam dobila.
Trebala bi se učiti,jer u četvrtak imam ispit, al me oči ne služe. Opet sam ko Kineskinja,a sklapaju se kad god im dođe. Bit će zanimljivo na ispitu....
I,hoću zagrljaj, od njega. ...
I,pusu za laku noć,od njega...
Previše tražim?!
UPDATE!
Bolesna, šmrcava i hrapavog glasa, išla sam jučer u maškare. U našem klubu složili su prigodnu večer. Iako sam namjeravala biti crni anđeo, nisam bila ni C od toga. Nakon sprobavanja sveg i svačeg, bila sam nešto između vile i anđela, bez aureole i štapića.... Još smo se Darla i ja premišljale u autu dal da idemo takve unutra ili ne, želja za zabavom je prevladala. Da, Cima je bila Tinkerbell.... Unutra nas je dočekao šok jer nitko nije bil maskiran (neubrajam konobare tu), al kasnije se skupilo ljudi. Da ne duljim, imate i kod nje opis večeri, bilo je baš zabavno, iako sam bila većinu večeri prikovana za stolac, jer me bolest tolko umorila da nisam bila za skakanje. Osvojile smo 100 kn koje smo morale zapiti tu večer, pala su 2 Red Bulla, od kojih mi se počelo spavati. Kod mene očito ima drugačije djelovanje..... Tek dok sam došla doma me puklo, jedva sam zaspala. Falile su mi samo Fancy žvakaće i doživljaj bi bio potpun!
Ajd, bar sam se malo izludirala........
srijeda, 14.02.2007.
nastavak mržnje.............
Počelo je još prije 5 god. kad sam fulala srednju školu. Krajem srednje muke su se nastavile, trebala sam odlučiti kud dalje. Ljetni rok nije prošao najbolje, a na jesenskom sam odabrala, između 3 faksa, onaj koji je bio daleko od doma. Zašto? Htjela sam se maknuti od svoje sredine, nekim stvarima reći zbogom i krenuti dalje.
................................................................
I nakon godinu dana, još uvijek sam na 1. god, s pol ispita manje,al s puno manje volje da završim ovaj faks. Mrzim svoj faks, sve te predmete,profesore, samu zgradu!
Nemam ni malo volje za njega...
Ljuta sam na one tete u referadi koje nikad ništ ne znaju dok ih nekaj pitaš i koje se drže kaj da su pale s Marsa. Kvragu, napravite nam studomat i bit će nam svima lakše.
Mrzim sve te predmete jer me ni malo ne zanimaju i ne znam kak se prislitit učiti ih.
Ljuta sam na profesore jer im vrlo često služimo kao predmet sprdnje kojima nije bitno jel imaš tremu, ili si baš zaštekal, itd, nego im je važnije svakih sat,dva otići na kavu, bez obzira jel nas 100 čeka od 8 ujutro da odgovaramo.
Luda sam od tog svega, dost mi je tuđih savjeta, prodika, "I,kak je na faksu?" (ko da ne postoji ništ osim toga), "U moje vrijeme je to bilo..."
Žao mi je, očito nisam tolko lumena....
Ponekad se pitam kak bi bilo da sam upisala bliži faks koji bi me više zanimal...Jel bi onda bila sretnija?!
Hm,al volim svoje oči nakon plakanja....izgledam ko mala Kineskinja....
.............................
Valentinovo.........
Ne znam, rijetko kad sam imala nekoga s kim bi taj dan "proslavila", a sad dok ga imam, osjećam se ko da i nemam.
Zašto?
Gubim jednu dragu osobu koju sam malo bolje upoznala. Znate kak se kaže da se neke stvari ne mogu promijeniti preko noći? E, mogu.
Ne znam jel si to sve umišljam, dal postoji neki problem,ili stvarno ne postoji....
Vidjet ćemo....
a, vi, koji imate nekoga, uživajte s njim/njom.....vi koji ste sami, nemojte tugovati, uživajte u samoći.već će netko doći...
+ navečer nastavak moje mržnje prema svemu mogućem
petak, 09.02.2007.
.......I want something sweet!!!.......
Svaka blogerica ima bar jedan PMS post, pa ću ga tako imati i ja....
Pere me. Užasno.
Kak znam?
.......Jer me sve živcira.....
.......Jer bi mogla spotrt svakog ko mi kaže krivu riječ....
.......Jer bi jela samo slatko i gledala ljubavne filmove.....
.......Jer bi se tak rasplakala....
Mrzim te dane u mjesecu. Sva sam mici mici, ništ mi ne paše, posvađam se s kim god stignem, sve bi najrađe poslala u PM i otišla spavat...
Hm, ko veli da to i ne budem napravila?!
Najbolje me izbjegavati tih dana....
p.s.jedino me Smukica razveselila i podarila ovaj lijepi dizajn :) stvarno si majstorica za ovakve stvari!
Hoću jednu bijelu čokoladu s lješnjacima iz Lidl-a!!!!Hitno.hr
utorak, 06.02.2007.
I've got a message for all those who think that they can etch his words inside my brain ........
U blogerskom svijetu postojim 2 godine. Nedavno sam izbrisala svoj početnički blog iz tog razloga što su svi znali za njega i bilo je nemoguće bilo kaj napisati na njemu, a da se to ne proširi dalje.
Prije 6 mj. otvorila sam ovaj blog sa namjerom da ostanem anonimna.Al, svjesna sam toga da to ne ću biti zauvijek....
Dobila sam po nosu zbog jednog posta koji je napisan u mojim počecima, kad sam u to vrijeme imala drugačije mišljenje o nekim situacijama nego što imam sad.
Noel me gnjavi svakodnevno da mu dam adresu.
Doma škicaju kaj pišem....
itd.
Zašto me to živcira?
Zato jer ispada da je blog nekaj veliko. Da ga svi moraju imati i da svi moraju znati za njega. Nisam počela ovdje pisati da bi mi poslije netko išel prigovarati za nekaj što sam pisala davno ili da mi netko prigovara za bivše dečke ili ako se slučajno izgubim u svojim razmišljanjima. Najviše od svega mrzim dok se izvlače nečije riječi iz konteksta. Kaj se time postiže? Svađa. Znam da će biti uvrijeđenih dok se ovaj blog otkrije, al spremna sam na sve....
Samo želim imati mjesto gdje mogu slobodno pisati ono kaj mislim, a da me se poslije ne poziva na red.....
p.s.šogorica, nemoj se ljutiti, nije ovaj post nastao zbog onog kaj je bilo... 
četvrtak, 01.02.2007.
I see something in you............
Nedavno sam pisala o ljubavi preko interneta. Dala sam svoje razloge zašto se protivim tome, ali mislim da sam se prevarila...
Obično dopisivanje prešlo je u trodnevno, nakon čega smo se i našli. Upoznala sam osobu koja mi se svidjela na prvi pogled, iako sam sramežljivo odbijala svu njegovu pažnju. Spletom okolnosti, večer smo proveli zajedno. Koliko nam je bilo zabavno,dokazuje ožiljak na vratu(znate, onaj) i plava donja usnica. Ne, nije me htio ozlijediti, nego smo se malo zanesli.........
Dobila sam mogućnost provesti cijeli dan s njim.
Našla sam osobu sličnu sebi, toliko da me to plaši. Oduvijek se govori da se suprotnosti privlače, a sličnosti odbijaju. Ne znam jel ta tvrdnja istinita, al meni se u više slučajeva pokazala netočnom.
Uživala sam s njim, o da, jesam. Imamo isti smisao za humor, ne voli gljive (napokon netko!), dok treba biti ozbiljan, to i je. A o tome kak se ljubi...mmmmmmmm............
Ulazim u sve ovo sa velikim rizikom.
Iako nas dijeli (samo) 40-tak km, uz svu mogućnost komuniciranja i viđenja, bit će trenutaka kad to sve neće ići kako treba.
Al, mislim da vrijedi pokušati.........
Sretna sam,
I, da, napokon se smijem.......