plava brazda

utorak, 30.03.2010.

KUCA !!!

Kuca jedno malo, malo novo srce
Sad se valja spremat za studeni, dočekat da nam jako željena prva beba moje Mlađe dođe na ovaj svit

30.03.2010. u 15:36 • 12 Komentara • Print • #

subota, 13.03.2010.

DANI RAZNI

Ovih dana naguralo se čudo jedno Dana : Dan potrošača, Iraca, šuma, voda...
To znači puste tribine, okrugli stolovi, izjave za tv, radijo, novine, za idi mi i dođi mi, za ispalti na živce i svršit u ludnicu.
Cilu godinu niko od onih koji bi tribali brinit jer za to primaju plaću ne mari za ništa a onda bi svi u taj jedan dan tili pokazati da in je stalo do nečeg o čemu nemaju pojma i ne želu znat, šta će zaboravit čin se ugasu mikrofoni.
I svakako bi se tili uslikat uz neke nas koji sve ostale dane mukte vodimo s njima bitke i ratove.
E, ja in neću bit marioneta.
Sve druge dane i dalje ću radit po savjesti a na bilo koji Dan ću nestat, nema me i gotovo.
Sad kad znan šta ću ajmo odat priznanje mudrosti.

Starac je ima veliko imanje do mora.
Ispod stabala maslina, trišanja i smokava postavija je drvene klupe i stolove, odlično za sist, gledat u plavo i uživat. More je tu bilo mirno, idealno za plivanje. Jedno popodne iša je prošetat i usput vidit i ima li zrilog voća. Ponija je veliki sić i krenija. Kad se približija moru čuja je ženski smij a onda je ugleda 5-6 cura kako gole plivaju. Kad su vidile da ih gleda sve su uronile u more do vrata a jedna je povikala:

-Nećete ništa vidjeti, ne izlazimo iz vode dok ste vi tu !

Starac odgovori:

-Nisan ja ni doša vas gledat kako se kupate i gole izlazite iz mora.

Pokaza in je sić i reka :

-Samo sam doša naraniti morske pase !

Mudrac.

13.03.2010. u 22:11 • 8 Komentara • Print • #

subota, 06.03.2010.

GODIŠNJICA

U metropoli mi je bila godišnjica braka, ne znan koja jer nit znan toliko brojit nit mogu virovat da je toliko godina prošlo
A počelo je ovako :

LET U KEBU ( kavez )

Ćaća je drža nos u zemlji svaki put kad bi rekla da ću se udat, al ne na me, nego na cili svit. Svak je bija kriv šta san, za njega premlada, prepametna, prelipa, mudrijala kako uletit u kebu.
Nagovara me da o udaji ne mislin, priča o životu kojeg triba kušat, koji iza kantuna čeka na me, govorija ako mi je mladoj do diteta nek rodin, da će ga on dignit na noge, ma nudija sve na ovom svitu, samo nek se mlada ne udajen.
E, lako je ćaći bilo govorit !
Moj je bija lip, sportaš, frajer, među 4-5 glavnijih faca, onih šta se svi jatu oko njih.
Nisan ni ja bila za bacit, jatilo se oko mene isto, pa smo ludi, mladi, zaljubljeni i u strahu da bi jedno od nas neko drugi moga otet tili hitno u brak.
On 20, ja 18.
Čin smo došli u metropolu studirat, a imali smo svak svoj stančić, počeli smo skupa živit. I moji i njegovi pravili su se da o tom nemaju pojma.
Posli 2 miseca On odlučija ić kući reć da ćemo se vinčat, nećemo živit skupa na divlje.
Ostala san u metropoli, sidila s prijama kraj telefona, jedva čekala čut kako je proša. Dogovorili se da ja ne zoven, on će se javit čin reče.
Prvi dan ne zove, drugi dan ne zove, treći dan kasno uvečer evo ga na vrata.

- Jesi reka, šta su rekli ?

Muk.

- Aj, govori šta je ?
- Nisan reka, čin san doša ćaća ti je tija u ribe, zva me sobon i tako smo cilo vrime bili na moru.
- Pa šta mu nisi reka ?
- Jel, nas dva sami nasrid mora ? Šta ću ako poludi, baci me u more ?

Onda san zvala mater i nonu, dala in zadatak nek proširu vijest dalje.
Vinčali se za misec i po dana, u svon gradu, uz sve ceremonije i veliki pir.
Ćaća nije rič reka, istrošija se, smija, bija dobre volje... Jedino mi je šapnija nek studiran, ne srljan odma rodit i da su mi njegova vrata uvik širon otvorena, šta god da se dogodi.
Svega je u našoj kebi bilo, lipih i ružnih sitnica, al eto, opet smo nas dvoje sami u stanu ka na početku, ka da imamo 18 i 20.
Mislin da ne triba praviti veliki pir za vinčanja, svaka se bena može vinčat.
Triba slavit godišnjice braka, šta veća brojka - veće slavlje, to triba odgulit, to svaka bena ne može dočekat.

ponedjeljak, 01.03.2010.

U METROPOLI

Gušt je bija vozit se Dalmatinon za metropolu, dan prekrasan, prometa malo, Prva i Druga dočekale nas razdragane...
Kad smo objavili da idemo na Šibensku večer Stariji se uvatija smijat i javljat prijateljima :

-Ovo niste doživili, moji starci došli vidit unučice i umisto da ih čuvaju a Moja i ja odemo u život oni idu na ples

Jedan dan san potrošila na puste obveze i razgovore bez kojih san mirno mogla i dalje živit.
Subota osvanila okupana suncen pa umisto da se pripremamo za Šibensku večer uputilo se nas šestero iz tri generacije u Tkalču na kavu. Zalud, ni u garaži Kaptol centra ni oko Tkalče nisi moga parkirat romobil, kamo li autinu.
Pet metara od ulaza u Kaptol centar Stariji ima na vrhu četverokatnice novi poslovni prostor s pogledon iz snova.
Otišla u inspekciju, bacila oko i ukazalo mi se da odma moran na Sljeme a šta se meni ukaže, hm



Počela san škljocat naokolo kad je Druga - Ista Ja poželila digitalac, dala joj a dite Ista Ja čin takne tehniku, tehnika rikne.



Tako san na Šibensku večer otišla bez digitalca, kliknila jedva par puta s digitalcen gospođe supruge gradonačelnika. To me sputalo, ne moš se komodat i uslikavat kako bi tija.
Bilo krcato svita, naših iz metropole, naših odavde, puno mladih šta posebno veseli.
Zapivalo se, zaplesalo, nasmijalo, kupovalo slike šta su ih Klubu donirali majstori, igralo lutriju, malo olajavalo nazočne, malo više izočne
Nadan se da se skupila koja lipa za kupit prostor u kojem je godinama mitsko blitvarsko misto u Zagrebu - Klub Šibenčana.
Svratija i sija jednu uru Bandić, posli dugo vrimena vidila ga i čula nasmijanog. Obeća pomoć pri kupnji prostora.
Svirala i pivala grupa Cabaret, pivali Helena Bastić, Ivana Krajina Barun, Đani Stipaničev i klapa Dolac.
Srića da san ručala prave delicije u Šestinskom lagviču jer spiza je bila prava katastrofa, ne znan kako Westin ima snage i obraza posluživat taj bućkuriš.
Al pića su bila stvarno dobra

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?