Marketing
GODIŠNJICA
U metropoli mi je bila godišnjica braka, ne znan koja jer nit znan toliko brojit nit mogu virovat da je toliko godina prošlo 
A počelo je ovako :
LET U KEBU ( kavez )
Ćaća je drža nos u zemlji svaki put kad bi rekla da ću se udat, al ne na me, nego na cili svit. Svak je bija kriv šta san, za njega premlada, prepametna, prelipa, mudrijala kako uletit u kebu.
Nagovara me da o udaji ne mislin, priča o životu kojeg triba kušat, koji iza kantuna čeka na me, govorija ako mi je mladoj do diteta nek rodin, da će ga on dignit na noge, ma nudija sve na ovom svitu, samo nek se mlada ne udajen.
E, lako je ćaći bilo govorit !
Moj je bija lip, sportaš, frajer, među 4-5 glavnijih faca, onih šta se svi jatu oko njih.
Nisan ni ja bila za bacit, jatilo se oko mene isto, pa smo ludi, mladi, zaljubljeni i u strahu da bi jedno od nas neko drugi moga otet tili hitno u brak.
On 20, ja 18.
Čin smo došli u metropolu studirat, a imali smo svak svoj stančić, počeli smo skupa živit. I moji i njegovi pravili su se da o tom nemaju pojma.
Posli 2 miseca On odlučija ić kući reć da ćemo se vinčat, nećemo živit skupa na divlje.
Ostala san u metropoli, sidila s prijama kraj telefona, jedva čekala čut kako je proša. Dogovorili se da ja ne zoven, on će se javit čin reče.
Prvi dan ne zove, drugi dan ne zove, treći dan kasno uvečer evo ga na vrata.
- Jesi reka, šta su rekli ?
Muk.
- Aj, govori šta je ?
- Nisan reka, čin san doša ćaća ti je tija u ribe, zva me sobon i tako smo cilo vrime bili na moru.
- Pa šta mu nisi reka ?
- Jel, nas dva sami nasrid mora ? Šta ću ako poludi, baci me u more ?
Onda san zvala mater i nonu, dala in zadatak nek proširu vijest dalje.
Vinčali se za misec i po dana, u svon gradu, uz sve ceremonije i veliki pir.
Ćaća nije rič reka, istrošija se, smija, bija dobre volje... Jedino mi je šapnija nek studiran, ne srljan odma rodit i da su mi njegova vrata uvik širon otvorena, šta god da se dogodi.
Svega je u našoj kebi bilo, lipih i ružnih sitnica, al eto, opet smo nas dvoje sami u stanu ka na početku, ka da imamo 18 i 20.
Mislin da ne triba praviti veliki pir za vinčanja, svaka se bena može vinčat.
Triba slavit godišnjice braka, šta veća brojka - veće slavlje, to triba odgulit, to svaka bena ne može dočekat.
Post je objavljen 06.03.2010. u 20:23 sati.