Ovih dana naguralo se čudo jedno Dana : Dan potrošača, Iraca, šuma, voda...
To znači puste tribine, okrugli stolovi, izjave za tv, radijo, novine, za idi mi i dođi mi, za ispalti na živce i svršit u ludnicu.
Cilu godinu niko od onih koji bi tribali brinit jer za to primaju plaću ne mari za ništa a onda bi svi u taj jedan dan tili pokazati da in je stalo do nečeg o čemu nemaju pojma i ne želu znat, šta će zaboravit čin se ugasu mikrofoni.
I svakako bi se tili uslikat uz neke nas koji sve ostale dane mukte vodimo s njima bitke i ratove.
E, ja in neću bit marioneta.
Sve druge dane i dalje ću radit po savjesti a na bilo koji Dan ću nestat, nema me i gotovo.
Sad kad znan šta ću ajmo odat priznanje mudrosti.
Starac je ima veliko imanje do mora.
Ispod stabala maslina, trišanja i smokava postavija je drvene klupe i stolove, odlično za sist, gledat u plavo i uživat. More je tu bilo mirno, idealno za plivanje. Jedno popodne iša je prošetat i usput vidit i ima li zrilog voća. Ponija je veliki sić i krenija. Kad se približija moru čuja je ženski smij a onda je ugleda 5-6 cura kako gole plivaju. Kad su vidile da ih gleda sve su uronile u more do vrata a jedna je povikala:
-Nećete ništa vidjeti, ne izlazimo iz vode dok ste vi tu !
Starac odgovori:
-Nisan ja ni doša vas gledat kako se kupate i gole izlazite iz mora.
Pokaza in je sić i reka :
-Samo sam doša naraniti morske pase !
Mudrac.
Post je objavljen 13.03.2010. u 22:11 sati.