plava brazda

petak, 30.10.2009.

EVO IH

Davno nisu bili ode pa san prekjučer uslikala Trećeg, pravog plavog Denisa vragolana i našla slike Prve i Druge od prije misec, misec i po dana na Jadriji.



Već mu je 14 miseci, leti ka metak i neće pozirati.



Sam se igra 5 minuta dnevno, ostalo vrime je il vani il se neko mora igrat s njin.



Cure na sladoledu - moje Prva i Druga i sestrina Prva ( u biloj veštici ).

UPDATE - Sanja - http://putkasvjetlu.blog.hr/ je noćas rodiila malu Leu

nedjelja, 25.10.2009.

KUPOVINA - 2. i 3. dio

Dok san se šepirila okolo u novin krpicama iz Stuttgarta činilo mi se da bi ipak bija red onom Mom kupit štogod osin čokolade pa smo sili u auto i pravac metropola.
U Avenue Mallu jaketu, rebe, kaiš i bičve odradili za po ure, nauživali se s Prvon i Drugon i kući.
Za Ankaru san se opet spakirala u hand baggage, nisan planirala nikakvu kupovinu iako mi je negdi u glavi zvonilo :
ponesi ojrić viška, poznaš sebe i Tursku, bila si ko zna koliko puta u Istanbulu, Bursi, Anadoliji i ako ništa drugo uvik si se pridala prid kožnin stvarima.
I ponila.
Već san rekla, Ankara je brdovita, lako je krenit iz hotela nizbrdo al kad dođeš u dno tribaš taxi il za vratiti se il za otić dalje, tako je najveći dio ojrića pripa taxi službi al nije mi ža, navozala san se i nagledala grada, osjetila njegov ritam i ljude šta mi je uvik daleko najvažnije.
Ono šta je u tom mladom velegradu neobično je da nema centra, ne postoji glavna ulica, glavni trg, stari dio, ma ništa sličnog, uz to ni jedan taksist nema pojma o drugin jezicima pa smo se za ić dalje uvik s taksiston vraćali na recepciju hotela radi prijevoda.
Vozalo nas od/do ogromnih šoping centara sličnih ka i u nas, skoro istih cijena, a mi smo tražili turski zanatski kvart, radionice i izvorne dućane s kožon.
Zadnji dan uspili doć u nešto daleko od onog šta nudi Istanbul, al ipak s par izvornih dućana.
Kupila veliku crnu kožnu ručnu boršu i najmanje novčanike s miljun pretinaca sebi i Njemu, sve skupa mukte, nakon cjenkanja samo 100 ojrića.
Na Ataturku uzela brdo domaćih slastica za podilit i to je sve.



Bila san i teke zavidna jerTurci jedu enormne količine slatkiša, Ankara je puna velikih slastičarni, po cile dane sve krcato svita a malo ko je debel.

utorak, 20.10.2009.

KUPOVINA - 1. dio

Nisan namjeravala puton kupovat, nisan ni nosila kufer nego ručnu prtljagu, mrzin na avionu predavat kufer pa san davno naučila u malo mista strpat sve šta mi triba na putu od 4-5 dana.
U Stuttgartu san imala malo obveza, nas dvoje-troje puno je šetalo po centru, za to vrime oćeš-nećeš upadnu ti u oko krpice bez kojih ne moš priživit jesen i zimu.
Nema izloga u kojem nije vunena tunika s uzorkon i kratkin rukavićima, uzela Mlađoj svijetlo sivu, sebi maslinazelenu.
U istom dućanu vidila rebe i pamučnu tuniku, eto ih na fotki u boxu, uzela to, par bodija i gotovo.
Postole me privukle u prolazu, tamnocrvene za 50 ojrića, ušla provat a one tvrde, provala još dva para tvrdih pa mi je prodavačica odlučila izabrat ove meke crne od fine kože, doduše komad 50 ojrića, al šta ću.
Bilo je frke za spakovat, kolegica spasila, stavila u svoj kufer.
Na aerodromu san shvatila da Mom nisan ništa kupila pa san se u djutiću natovarila čokoladama za koje previše ne mari, al za njega i mala blaga to je odličan dar jer su isti, razlika je samo šta je on visočiji.
Koliko je sve skupa koštalo nisan zbrajala, šta je kupljeno, kupljeno je jer mi je bija gušt i ne da mi se naknadno mislit jel tribalo il nije.



UPDATE - sinoć i jutros nisan nikako mogla u editor, a samo san tila reć da je danas Draženov 45-ti rođendan. Svi su volili i volu Dražena, svima je neizmjerno ža šta nije tu, al nama, dici s Baldekina koja su se s njin igrala, odrasla, ljubovala, kasnije poženila i sazrila pod čuvenin uličnin košon na Baldekinu, nama je teže nego ostalima. Nama ne fali samo sportski velikan i legenda, nama fali naš prijatelj, njegova rič, smij, dobrota...
Često san se pitala triban li sve te zajedničke dane ispisati i uvik odustajala, još nisan spremna za to.

četvrtak, 15.10.2009.

KRAJ SERIJALA ANKARA

u Ankari ne moš bit nesritan jer te svugdi, s lančića, narukvica, zidova, koltrina, ukrasa itd. za sriću gleda i prati plavo Fatino oko.



doviđenja Azijo



dobar dan Europo



na Ataturku presjedanje u drugi avion



i adio Istanbule

Neman pojma di mi je CD s miljun slika iz Ankare, zato je sad serijalu kraj a kad se CD javi zalipit ću još koju fotku.

nedjelja, 11.10.2009.

JOŠ ANKARE

Europska komisija je pokupila po 4-5 nas iz civilnog društva iz zemalja jugoistočne Europe ( BiH, Crna Gora, Makedonija, Srbija, Kosovo republika, Albanija, Turska i mi ), dovela eksperte iz Engleske, Nizozemske i Belgije pa raspravljala s nama o strategiji za jačanje i poboljšanje položaja građana u iduće 2 - 3 godine.



Po danu se ozbiljno radilo, po noći još predanije i ozbiljnije



Istaknuti pojedinci dobivali su pljesak na otvorenoj sceni



nastavlja se

četvrtak, 08.10.2009.

ANKARA

Evo san se vratila s planinarenja, iz grada di je svih 4 miljuna službeno a neslužbeno 5 miljuna stanovnika tilo - ne tilo upisano u planinare.
Grad je novi, širokih ulica, moderan, s puno, puno tro i četverokatnih urbanih vila, izgrađen na nizu brda na cca 800-1000 m nadmorske visine.
Mi isprid hotela u rezidencijalnom kvartu, okolo je toliko ambasada i vila da ne mogu pobrojit.



S tornja blizu hotela vidi se cili grad al se smi snimat samo s jedne strane, s druge je zabranjeno.



Vidila san malo minareta, ovi su na po puta od grada do aerodroma.

nastavak slijedi

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari da/ne?