Marketing
KUPOVINA - 1. dio
Nisan namjeravala puton kupovat, nisan ni nosila kufer nego ručnu prtljagu, mrzin na avionu predavat kufer pa san davno naučila u malo mista strpat sve šta mi triba na putu od 4-5 dana.
U Stuttgartu san imala malo obveza, nas dvoje-troje puno je šetalo po centru, za to vrime oćeš-nećeš upadnu ti u oko krpice bez kojih ne moš priživit jesen i zimu.
Nema izloga u kojem nije vunena tunika s uzorkon i kratkin rukavićima, uzela Mlađoj svijetlo sivu, sebi maslinazelenu.
U istom dućanu vidila rebe i pamučnu tuniku, eto ih na fotki u boxu, uzela to, par bodija i gotovo.
Postole me privukle u prolazu, tamnocrvene za 50 ojrića, ušla provat a one tvrde, provala još dva para tvrdih pa mi je prodavačica odlučila izabrat ove meke crne od fine kože, doduše komad 50 ojrića, al šta ću.
Bilo je frke za spakovat, kolegica spasila, stavila u svoj kufer.
Na aerodromu san shvatila da Mom nisan ništa kupila pa san se u djutiću natovarila čokoladama za koje previše ne mari, al za njega i mala blaga to je odličan dar jer su isti, razlika je samo šta je on visočiji.
Koliko je sve skupa koštalo nisan zbrajala, šta je kupljeno, kupljeno je jer mi je bija gušt i ne da mi se naknadno mislit jel tribalo il nije.
UPDATE - sinoć i jutros nisan nikako mogla u editor, a samo san tila reć da je danas Draženov 45-ti rođendan. Svi su volili i volu Dražena, svima je neizmjerno ža šta nije tu, al nama, dici s Baldekina koja su se s njin igrala, odrasla, ljubovala, kasnije poženila i sazrila pod čuvenin uličnin košon na Baldekinu, nama je teže nego ostalima. Nama ne fali samo sportski velikan i legenda, nama fali naš prijatelj, njegova rič, smij, dobrota...
Često san se pitala triban li sve te zajedničke dane ispisati i uvik odustajala, još nisan spremna za to.
Post je objavljen 20.10.2009. u 17:10 sati.