Marketing
KUPOVINA - 2. i 3. dio
Dok san se šepirila okolo u novin krpicama iz Stuttgarta činilo mi se da bi ipak bija red onom Mom kupit štogod osin čokolade pa smo sili u auto i pravac metropola.
U Avenue Mallu jaketu, rebe, kaiš i bičve odradili za po ure, nauživali se s Prvon i Drugon i kući.
Za Ankaru san se opet spakirala u hand baggage, nisan planirala nikakvu kupovinu iako mi je negdi u glavi zvonilo :
ponesi ojrić viška, poznaš sebe i Tursku, bila si ko zna koliko puta u Istanbulu, Bursi, Anadoliji i ako ništa drugo uvik si se pridala prid kožnin stvarima.
I ponila.
Već san rekla, Ankara je brdovita, lako je krenit iz hotela nizbrdo al kad dođeš u dno tribaš taxi il za vratiti se il za otić dalje, tako je najveći dio ojrića pripa taxi službi al nije mi ža, navozala san se i nagledala grada, osjetila njegov ritam i ljude šta mi je uvik daleko najvažnije.
Ono šta je u tom mladom velegradu neobično je da nema centra, ne postoji glavna ulica, glavni trg, stari dio, ma ništa sličnog, uz to ni jedan taksist nema pojma o drugin jezicima pa smo se za ić dalje uvik s taksiston vraćali na recepciju hotela radi prijevoda.
Vozalo nas od/do ogromnih šoping centara sličnih ka i u nas, skoro istih cijena, a mi smo tražili turski zanatski kvart, radionice i izvorne dućane s kožon.
Zadnji dan uspili doć u nešto daleko od onog šta nudi Istanbul, al ipak s par izvornih dućana.
Kupila veliku crnu kožnu ručnu boršu i najmanje novčanike s miljun pretinaca sebi i Njemu, sve skupa mukte, nakon cjenkanja samo 100 ojrića.
Na Ataturku uzela brdo domaćih slastica za podilit i to je sve.
Bila san i teke zavidna jerTurci jedu enormne količine slatkiša, Ankara je puna velikih slastičarni, po cile dane sve krcato svita a malo ko je debel.
Post je objavljen 25.10.2009. u 18:58 sati.