planeta

Čovjek nije u stanju da vidi objektivnu realnost a pokušaj objašnjenja zašto se to dešava može se naći u nekim prethodnim tekstovima. Ovom prilikom bih samo potsjetio na neke navode Dr Jacobsa:

Izvod iz knjige: The Threat – Dr David Jacobs

Plan vanzemaljaca

Svi dokazi ukazuju na to da je krajnji cilj vanzemaljaca njihova integracija u ljudsko društvo. Tako su svi njihovi napori i aktivnosti usmjereni ka potpunoj kontroli čovječanstva na Zemlji. Možemo reći i to da oni koje oni otimaju već odavno žive pod teretom posjeta vanzemaljaca i njihove manipulacije.

Sada se već mogu razlikovati najmanje četiri posebna programa koje vanzemaljci sprovode kako bi ostvarili taj njihov cilj:

1. Program Otmica. Vanzemaljci su prvo odabrali ljudske žrtve širom svijeta a onda uspostavili proceduru da neopaženo uzimaju te ljude iz njihove životne sredine, zajedno s njihovim potomstvom.
2. Rasplodni Program (uzgoj i razmnožavanje). Vanzemaljci skupljaju ljudsku spermu i jajne ćelije, genetički mijenjaju oplođeni embrio, inkubiraju fetuse u ljudskim domaćinima (ženama) i tjeraju ljude da ulaze u mentalnu i fizičku interakciju s njihovim potomstvom kako bi se ti hibridi pravilno razvijali.
3. Program hibridizacije. Vanzemaljci popravljaju karakteristike hibrida njihovim stalnim izmjenama i ukrštanjem s ljudima kroz generacije kako bi oni što više ličili na ljude a istovremeno zadržavali glavne karakteristike vanzemaljaca. Vjerovatno i ljude postepeno mijenjaju kako bi stekli karakteristike vanzemaljaca.
4. Program integracije. Vanzemaljci pripremaju one ljude koje otimaju za buduće događaje. Na kraju, ovi hibridi ili vanzemaljci sami, integriraju se u ljudsko društvo i preuzimaju kontrolu. [Čini mi se da su oni tu kontrolu već odavno preuzeli, prim.prev.]

Vanzemaljci kažu da vrijeme kada će se ovaj njihov program završiti nije daleko i oni će ostvariti svoj cilj. Mnogo ljudi koje oni redovno otimaju osjeća da će se “nešto uskoro dogoditi” i da vanzemaljci smatraju da je ostvarenje njihovog cilja na domaku. Klaudiji Negron je rečeno da se tu radi o jednom kratkom vremenu:

Jedan od njih mi nešto govori.
Šta kaže?
On kaže da sam im ja mnogo pomogla i da bih ja trebala da se ponosim time. Oni su zadovoljni sa mnom i sa mojom pomoći. Kažu da oni trebaju to da čine, oni moraju to da rade i da bih ja trebala biti sretna zbog toga što sam dio svega toga. Oni meni ne mogu da kažu sada o čemu se tačno radi, ali će mi reći kasnije. Reći će mi neki drugi put.
Oni će ti reći o čemu se radi?
Oni će mi reći o čemu se radi i sve će mi pokazati. Oni će me odvesti tamo i pokazati mi, ali oni ne mogu sada to da učine. To je skoro završeno ali još uvijek nije potpuno. Ima još nekih stvari koje oni moraju da obave...
Znači, on kaže da je stvar skoro gotova, ali još uvijek ne potpuno, i da ima još nekih stvari koje moraju da urade?...

Pa dobro, koliko razumijem on priča o budućnosti i govori o njima, o - svoj rasi. Oni moraju dobro da čuvaju tu tajnu. To mora da bude tako jer u drugom slučaju to im nikada ne bi uspjelo.

Pam Martin na osnovu svojih interakcija s njima misli da se ovaj program vanzemaljaca sastoji iz tri faze: — postepena, ubrzana, i – iznenadna. Njoj su vanzemaljci nagovijestili da se sada odvija ubrzana faza i ona kaže: “sve to će se dogoditi mnogo brže nego što ljudi misle.” Vanzemaljci su generalno neodređeni kad se o datumima radi, međutim, većina njih implicira da će se ta Izmjena dogoditi a kada ih je Claudia Negron u 1997. godini pitala - kada tačno, oni su joj odgovorili: “Uskoro. Veoma uskoro”.

Postoje neke indikacije da bi to moglo značiti u okviru idućih pet godina ili sljedeće dvije generacije. Zabrinjavajuće je to što su ovi vanzemaljci prvenstveno zainteresovani za našu planetu, a ne za ljudska bića; oni ne razmatraju pitanja očuvanja života i svih vrijednosti čovječanstva i naših institucija. Oni tvrde da žele da naprave jedan bolji svijet, međutim oni nikada ne pominju neku saradnju sa ljudima, mirnu koegzistenciju, jednakost. Resmi Kamal je rečeno da će nakon Promjene biti samo jedna vlada: insektoidni vanzemaljci će imati potpunu kontrolu. Neće više biti potrebe za očuvanjem nacionalnih vlada. Biće samo “jedan sistem” i “jedan cilj”.

Kad pričaju o svom planu, vanzemaljci nikad ne kažu ono što bi mnogi od ljudi koje otimaju i istraživaća željeli od njih da čuju: "Mi ćemo uskorio otići. Naš program je skoro završen. Hvala vam za vašu pomoć. Kad napustimo ove prostore niko neće biti ni svjestan da smo mi ikada bili ovdje."

Tako nešto oni nikada nisu rekli. Ovi vanzemaljci vežu svoju budućnost i budućnost njihovih hibrida za planetu Zemlju. Oni ne pominju nikavu drugu mogućnost.
Postoji još jedan uznemiravajući aspekt u njihovom pogledu na budućnost. Kada govore o “ljudima”, oni misle samo na one ljude koje redovno otimaju. Budućnost svih ostalih ljudskih bića veoma rijetko razmatraju. Resmi Kamal su rekli će jedna mala grupa drugih ljudi biti zadržana kako bi im poslužila kao izvor gena za slučaj da dođe do nekih nepredviđenih komplikacija sa programom hibridizacije. Allison Reed je uvjerena da će ljudi koje nisu otimali biti namijenjeni za “jednokratnu upotrebu”. Postoji mnogo dokaza koji sugerišu da će budućnost biti rezervisana prvenstveno za ove vanzemaljce, hibride i one ljude koje oni redovno otimaju. Normalni ljudi će imati podređenu ulogu ukoliko budu imali ikakvu ulogu. Taj Novi Poredak će podrazumijevati da će na vlasti biti ovi insektoidni vanzemaljci, dok će ispod njih biti drugi vanzemaljci, hibridi, ljudi koje su otimali, i na kraju, normalni ljudi.

Šta se može učiniti?

Sva ova tajnovitost koja obavija fenomen otmica ljudi od strane vanzemaljaca ukazuje nam na to da su ovi vanzemaljci poduzeli opsežne mjere kako bi se spriječilo njihovo otkrivanje. Stoga, njihovo otkrivanje je možda ono što ih najviše čini ranjivim. Ako je to tako, onda možda još uvijek imamo neke šanse da intervenišemo.

Međutim, kako se čini, svi naši pokušaji da nešto poduzmemo u smislu njihovog sprečavanja nisu bili djelotvorni. Eksperimenti da se zaustave otmice u smislu korištenja kamera i drugih elektronskih uredaja u većini slučajeva nisu ih mogli zaustaviti, mada su u nekim slučajevima smanjili njihovo ponavljanje. Što je još gore, ljudi koje vanzemaljci redovno otimaju tvrde da je učestalost njihovih otmica u poslednje vrijeme drastično povećana. Da li je to možda znak da ljudsko društvo postaje sve svjesnije ovog fenomena? O čemu god da se radi, zataškivanje otmica – kao i njihovih posljedica, sada se ne čini nimalo mudrim. Dugotrajnost ovog programa, komentari vanzemaljaca da se on bliži svom kraju, i nesvjesnost ljudskog društva o negovom postojanju—sve to navodi na zaključak da će do njegove realizacije doći prije neko što javnost shvati težinu situacije.
Ja ne gajim iluziju da neko apelovanje na naučnu zajednicu da se ona ozbiljnije pozabavi ovim fenomenom može uroditi plodom. Njih su istraživaći NLO fenomena molili za to još od kasnih 40.-tih godina, međutim, sve to je bilo uzaludno. Sasvim je jasno to da ukoliko ne dođe do jednog dramatičnog i nepobitnog javnog incidenta, naučna zajednica se vjerovatno neće baviti NLO-fenomenom—bez obzira na to koliko je važna ova tema. Čak ako bi sada naučnici i odlučili da se sprovedu neko opsežnije istraživanje, čini se da je za tako nešto već odavno kasno.

Prihvatanje Neprihvatljivog

Ja sam proveo skoro čitav svoj život u akademskoj zajednici i oduvjek sam vjerovao u nadmoćnost čistog rezonovanja i logike. Moje proučavanje ovog fenomena otmica činilo se mojim kolegama i dugogodišnjim prijateljima nelogičnim i izvan kontakta sa “realnošću." Sada se nalazim u jednoj veoma neugodnoj situaciji da moram da opovrgavam ovo njihovo mišljenje, ne samo zato što sam otkrio da je taj fenomen otmica “stvaran”, nego i zbog toga što sam stekao jednu apokaliptičnu sliku u vezi njegovog cilja. Došao sam do zaključka da je ljudska civilizacija izložena jednom procesu ubrzane i vjerovatno, katastrofalne, - promjene, a mi nismo ti koji su zamislili tu promjenu. Ono zbog čega se još neugodnije osjećam je to što se ovdje radi o jednoj promjeni koja je najmanje prihvatljiva za ljudsko društvo, tu se radi o — integraciji vanzemaljaca.

Ja smatram da ovaj moj zaključak da će ova integracija vanzemaljaca uskoro izazvati dramatične društvene promjene nema nikakve veze sa nekim drugim poznatim apokaliptičkim vizijama. On nema religioznu podlogu kao sto je to stvar sa ponovnom pojavom Hrista, nema ni tehnološku osnovu na bazi neke nuklearne katastrofe ili prekomijernog zagađenja životne okoline. Bilo koji od ovih elemenata sigurno bi dao ovom mom zaključku nešto više kredibiliteta. Ja sam takođe svjestan da ovo što tvrdim može da podsjeti na neke kulturalne koncepte kao što je naučna fantastika ili milenijalizam, međutim, dokazi ne upućuju na vezu s tako čim. Ovaj moj zaključak je baziran na mom znanju o aktivnostima koje su izvan naše kontrole, i podataka koji su uz pomoć žrtava otmica stigli do mene. Priče o doživljajima ovih ljudi današnje društvo smatra znakovima njihove mentalne poremećenosti.
U ovom društvu postoje i oni koji će “prihvatiti mogućnost” da fenomen otmica postoji, međutim, većina njih nisu u poziciji da utiću na mišljenje naučnika ili javnosti. U vakumu koji je nastao usljed nedostatka neke prihvatljive naučne paradigme, medija su iskoristila priliku da na ovoj temi proizvedu veliki profit, stvar je rijetko tretirana na pošten način te je postala samo jedna od tema tabloida, gdje se natjeće za pozornost čovjeka zajedno sa mnogim drugim bizarnim i izvanrednim događajima koji su u stanju da privuku pažnju javnosti.

Naši susreti sa ovim fenomenom otmica često dolaze kroz jednu izmaglicu sastavljanu od ćaskanja, čanelinga, i nepouzdanih sjećanja zabilježenih od strane neiskusnih i nekompetentnih istraživaća. Kada jedno kompetentno istraživanje otkrije ovaj fenomen, to otkrovenje izgleda toliko fantastično da ga je intelektualno i emocionalno nemoguće prihvatiti. Ono toliko razara našu kulturalnu fantaziju i psihogenezu tako da se barijere našeg prihvaćanja ove realnosti čine nepremostivim.

I opet, ja sam uvjeren da je taj fenomen otmica ljudi stvaran. Kao rezultat toga moja intelektualna sigurnosna mreža s kojom sam se služio tokom mnogo godina sada je nestala. Ja sam sada isto toliko ranjiv kao i svaka žrtva ovih otmica. Znam da bi trebao “znati bolje od toga”, međutim, ja sada prihvatam stvarnim jedan scenario koji je istovremeno i sramotan i težak za opravdavanje. Uprkos toga, ja moram da idem tamo gdje me vode dokazi. Došao sam do jedne situacije u kojoj gledam na taj fenomen abdukcije ljudi od strane vanzemaljaca kao na jedan asteroid koji juri ka Zemlji— i koji je prekasno otkriven da bi se moglo bilo nešto poduzeti. Mi možemo sada samo da pratimo njegovo napredovanje a istovremeno smo potpuno nesposobni da spriječimo njegov sudar sa Zemljom. Koliko god želim da budem optimističan, nalazimo veoma malo toga što bi moglo podstaći moju nadu u budućnost. Na neki način, ponekad poželim da budem kao oni istraživaći-pozitivci, koji egzistiraju u jednoj naivnoj ali sretnoj zemlji snova, čekajući na dolazak Ovih Dobroćudnih Vanzemaljaca koji će nam pružiti ljubav i zaštitu. Ovakva pozitivistička vjerovanja, isprepletena sa njihovim odgovarajućim oblikom duhovnosti, proizilaze iz jedne Utopijske vizije koja kod mene nedostaje.
Izazov i razumijevanje pojave NLO-a koji su privukli toliko moje pažnje i vremena, kada sam počeo sa ovim svojim istraživanjem, sada su samo jedna daleka uspomena u mojoj memoriji. U to vrijeme smatrao sam ovaj fenomen jednom ogromnom ukrštenicom, ne shvatajući da bi jedna potpuna slika mogla biti veoma tužna za razliku od svog onog optimizma i uzbuđenja koje sam imao kad sam počeo da je sastavljam. Kad je svaki djelić te slike sjeo na svoje mjesto, mene je počeo da obuhvata nemir. U početku sam mislio da se fenomen NLO-a sastojao samo od njihove fizičke pojave i da to diktira uslove pod kojim ćemo ga proučavati. Nisam shvatao da naša nemogućnost da proučavamo ovaj fenomen spada u dio ovog vješto sračunatog programa kako bi se sakrilo njegovo sprovođenje i njegovi ciljevi.

Mnogobrojne informacije koje sam skupio u vezi tog fenomena prouzrokovale su u meni jedan šok, isti kao onaj kojeg su doživjeli i ljudi koje oni otimaju, kad shvate šta se s njima zbiva. Ja sada imam uvid u djelovanje i motivacu vanzemaljaca. Misterije u vezi NLO-a koji ganjaju aute, nestanci, čudni ožiljci na tijelima ljudi, itd. – to su sve rutinski elementi procesa abdukcije. Ono što istraživaći čuju od onih koji su imali takva iskustva, to su samo obični fragmenti njihovog sjećanja, često iskrivljeni i uvijek nepotpuni. Uz pomoć jedne kompetentne hipnoze, ono što sam čuo od bezbrojnih ljudi koji su bili oteti i odvedeni u te NLO-e, bila su kompleksna, podudarajuća, detaljna sjećanja koja su sva vodila ka neizbježno zabrinjavajućim zaključcima.

Kada sam prvi put čuo o određenim procedurama vanzemaljaca, sve to mi je zvučalo iracionalno i nelogično, međutim, kada sam saznao šta su ciljevi ovih vanzemaljaca, onda se sve to ispostavilo kao obratno. Sve što vanzemaljci rade je logično, racionalno, i orjentisano ka njihovom cilju. Uz pomoć korištenja superiorne tehnologije fizičke i biološke prirode, oni sprovode jednu sistematsku, podmuklu i tajnu fiziološku eksploataciju, i možda promjenu ljudskih bića u svrhu prenošenja njihovih osobina na potomstvo koje će se onda integrisati u ljudsko društvo, i bez ikakve sumnje, kontrolisati ga.

Njihov plan je orjenitisan ka njima samima a ne prema ljudima, kao što bi se očekivalo od jednog programa kojem je cilj reprodukcija. Na kraju, postoji mogućnost da će tu biti i neke koristi za nas, ali ako mi preživimo sve to kao ljudska vrsta; cijena za ovo milosrđe će biti naše odricanje od slobode da upravljamo svojom vlastitom sudbinom a najvjerovatnije i odricanje od naše lične slobode. Uz pomoć jednog kompetentnog istraživanja mnoge nepoznanice i misterije fenomena otmica su riješene. Međutim, tu se sa kristalnom jasnoćom pojavio i jedan od njegovih aspekata. Vanzemaljci su nas prevarili. Oni su nas uspavali, uveli su nas u jedan trans opšte nevjerice i samozadovoljstva, još od početka njihovog prisustva. Tako smo bili nesposobni da razumijemo dimenzije ove prijetnje koju nam oni predstavljaju kao i da im se adekvatno suprostavimo.

Sada je vjerovatno prekasno. Moja lično samozadovoljstvo je već odavno nestalo, i ono je sada zamijenjeno jednim dubokim osjećajem odbojnosti pa čak i jeze. Mi znamo šta ovakvo njihovo ponašanje znači, a sada je imperativ da se upitamo kakve će biti posljedice takvog njihovog ponašanja za buduće generacije čovječanstva. Odgovor na to pitanje vjerovatno nećemo saznati sve dok oni ne ispune svoj plan, a ja mislim da na njega nećemo morati dugo čekati. Trebalo nam je više od 50 godina, i na kraju smo napokon saznali zašto su NLO-i ovdje. Mi sada znamo alarmantnu dimenziju planova vanzemaljaca i njihovih ciljeva. Nisam nikada mogao zamisliti da će to ispasti na taj način. Ja očajno želim da sve ovo nije istina. Ne gledam više sa mnogo nade na našu budućnost. Kada sam bio dijete gledao sam na budućnost sa mnogo nade. Kada sam bio dijete ja sam se radovao budućnosti. Sada se bojim za budućnost moje djece…

autor:
Dr. David M. Jacobs
Department of History
Temple University
Philadelphia, PA 19122
Djacobs@VM.Temple.edu
~***~

Sada slijede navodi iz jedne čaneling (kanaliziranje) seanse koju je održala grupa Quantum Future. Izvor informacija: Kasiopejci („mi iz budućnosti“):

July 25, 1998

Freddie, Ark, Laura

Q (Question - Pitanje): Zdravo.
A:(Answer - Odgovor): Zdravo.
Q: Koga imamo sa nama večeras?
A: Waybon.
Q: A preko čega vršite prenos?
A: Kasiopeja.
Q: (L) Čitala sam knjigu Dr. Davida Jacobsa, profesora istorije na Temple Univerzitetu, u vezi njegovog istraživanja fenomena otmica. Dr Jacobs kaže da sada, nakon svih tih godina provedenih na istraživanju tog fenomena, on ZNA zašto su vanzemaljci ovdje i da se boji. David Jacobs kaže da je stvaranje njihovog potomstva primarni cilj koji stoji iza fenomena otmica. Da je to stvarno tako?
A: Djelomično, ali to nije “cijela stvar.”
Q: (L) postoji li neki drugi dominantan razlog?
A: Zamjena.
Q: (L) Zamjena čega?
A: Vas.
Q: (L) Kako to mislite? Da li stvaraju jednu rasu koja će zamijeniti ljudska bića, ili otimaju pojedine ljude kako bi ih zamijenili klonovima, ili nešto drugo?
A: Uglavnom ono prvo. Vidite, ako neko želi da stvori jednu novu rasu, ništa bolje nego masovno hibridizirati a onda masovno reinkarnirati. Pogotovo kad je domaćinska rasa van svakih granica ignorantna, kontrolisana i antropocentrična. Kako lijepa sredina za jedno potpuno uništenje, osvajanje i zamjenu...zar ne?
Q: (L) Dobro, to je bio odgovor na moje pitanje u vezi njihovog cilja. Ovdje, u ovoj knjizi, Dr Jacobs kaže da se te otmice događaju stalno u okviru određenih porodica. Navod: “Osim zaštite fetusa, postoje i drugi razlozi za tajnovitost. Ukoliko su ove otmice, kako nam sve činjenice govore, jedan intergeneracijski fenomen u kome su djeca otetih takođe žrtve otmica, onda je jedan od ciljeva vanzemaljaca proizvođenje još više onih koje će otimati. Da li su sva djeca otimanih uključena u taj fenomen? Činjenice nam ukazuju da jesu. Ukoliko jedan od onih koje otimaju ima djecu sa nekim koga ne otimaju, sve su prilike da će njihova djeca takođe postati žrtve otmica. To znači da će kroz normalno povećanje populacije, razvode, ponovne brakove itd. broj otimanih brzo porasti kroz nekoliko generacija. Kada ta djeca odrastu, stupe u brak i dobiju stvoju djecu, sva njihova djeca, bez obzira da li se oženili ili udali za onog kojeg vanzemaljci otimaju ili ne, biće žrtve otmica. Da bi se zaštitila intergeneracijska priroda ovog programa razmnožavanja, to se mora držati u tajnosti od ljudi koje otimaju, tako da oni nastave da imaju djecu. Kada bi žrtve otmica ZNALE da je ovaj program intergeneracijski, oni bi mogli da se odluče da nemaju djecu. To bi onda moglo dovesti kritičnu fazu tog programa do zastoja, što vanzemaljci ne mogu sebi dozvoliti. Najvažniji razlog za ovu tajnovitost je da bi se proširio program razmnožavanja i da bi se on lateralno integrisao u društvo, tako da vanzemaljci moraju osigurati da oni koje otimaju ulaze u polne odnose sa onima koje ne otimaju i začinju djecu koja će biti žrtve tih otmica.”
Ovo bi moglo da sugeriše da postoji neka posebna porodična loza koja je prijemčiva za...
A: Mi smo vam već jednom rekli: ono iskustvo sa nacistima je bila samo “generalna proba”, sada već vidite neke sličnosti, zar ne?
Q: (L) Da, sada vidim...
A: Mi smo vam takođe rekli da ono što su evropljani uradili “američkim domorocima” može da predstavlja jedan predznak na nivou mikrokosmosa. Takođe, kao malo “hrane za razmišljanje” može poslužiti i ovo što vi kao zemljani 3-ćeg denziteta činite žiteljima 2-gog denziteta (biljkama i životinjama, prim.prev.) Drugim riječima, vi ni po čemu niste posebni, uprkos tome što mislite da jeste, zar ne? Takođe smo vas upozorili da se Orion stvorenja, 4-tog denziteta i njihovi saveznici, nadaju da će vas kontrolisati i nakon vašeg prelaska u 4-ti denzitet. Sada kad saberite sve ovo, šta imate? Do sada bi bar trebali da znate da je duša ono što je bitno, a ne tijelo. Vas su drugi manipulisali/projektovali na genetički, duhovni i fizički način da budete bodicentrični (orjentisani na ili zaokupljeni tijelom, prim prev.). Interesenatno je da bez obzira na sve napore od strane 4-tog pa do 6-tog denziteta, taj “veo je ostao neoštećen”.
Q: (L) Sada se postavlja pitanje šta mi treba da RADIMO s ovom informacijom?
A: Kao i sa svim ostalim, nije do toga šta vi treba da radite s njom, radi se samo o tome da je imate.
Q: (L) Da li postoji neka mogućnost da se osujeti plan entiteta iz 4D u vezi ovog projekta?
A: Da li je postojala ikakva mogućnost da se poraze španski konkvistadori, engleski, francuski, holandski i njemački “kolonijalisti”?
Q: (F) Da li oni to kažu ono što ja mislim da su rekli? (L) Da. To je neizrecivo deprimirajuće.
A: A jeste li vi to očekivali Baštu s Ružama?
Q: (L) Ako je to sve stvarno tako, onda je najbolje da se pridružimo kultu Nebeska Vrata (the Heaven's Gate cult, prim. prev.) i počinimo kolektivno samoubistvo, pa da ne moramo da se bakćemo sa svim tim stvarima?!
A: Vi ste sami odlučili da se “pozabavite time”, zar niste?
Q: (L) Pa dobro, jesam li ja bila tada trijezna, ili sam bila dobro popila?
A: Nema pića u 5-tom denzitetu!
Q: (L) Dobro, imala sam jednu prepisku sa Carlom McCarty koja je kanalizirala Ra. Ona kaže da mi ne treba ništa da RADIMO, mi samo treba da BUDEMO, ono što treba da BUDEMO je samo da puštamo ljubav da protiče kroz nas, da volimo vanzemaljce i sve ostale, tj. nešto kao da sjednemo među tulipane i opustimo se, pa kad nas oni porobe, mi i to takođe treba da VOLIMO. Nekako mi se ovo ne sviđa...
A: Sve što postoji to su lekcije!!
Q: (L) Ali ne vidim svrhe?
A: Vaša iskustva se nikada ne završavaju, nego se transformišu. Bodicentričnost se ne treba primjenjivati.
Q: (L) Dobro, jednom ste rekli da kad pređemo u 4-ti denzitet onda ćemo biti ravnopravni, na istom terenu. Onda, ljudi će se probuditi pa će doći do bitke između ljudskih bića i vanzemaljaca...
A: Da.
Q: (L) Znači, tu ćemo onda biti na istom nivou s njima, a ne kao oni Asteci ili američki domoroci protiv evropljana i...
A: Pogrešno, sve što se događalo u toj drami bilo je u 3-ćem denzitetu. Zečevi, pacovi, psi itd. nisu ravnopravni s vama na istom bojištu!
Q: (L) Da li vanzemaljci znaju o skorašnjem dolasku kometa i svim tim stvarima?
A: Da.
Q: (L) I oni misle da ono sto oni rade, ta rasa koju stvaraju, da ce ona opstati nakon tih kataklizmičkih događaja?
A: Naravno.
Q: (L) Da li to ‘naravno’ znači da će oni stvarno preživjeti ili da ovi samo misle da će oni preživjeti?
A: Oboje.
Q: (L) Dobro, jednom ste rekli da je sve to nešto kao jedna “bitka kosmičkih proporcija”. Da će ovaj ciklus stvoriti balans itd. Ja pokušavam da razumijem to sve. Ako je to slučaj, onda u tome ima mnogo više nego što je ono – španski osvajaći protiv Asteka i evropljani protiv američkih indijanaca; da se u određenom momentu priča mijenja – da oni koji su bili potlačeni počinju da uzvraćaju udarce, - pokušavam da dovedem ovu alegoriju u jedan razumljiviji okvir. Da li znate na šta mislim?
A: Ne.
Q: (L) Pa dobro, to je zato što sam zbunjena. Ono što pokušavam da pitam to je: kakve šanse mi imamo da bilo šta učinimo?
A: Zar još uvijek ne vidite “širu sliku”?
Q: (L) Šta je ta šira slika?
A: Vaše duše, vaša svijest.
Q: (L) Znači, drugim riječima, mi smo odlučili da dođemo upravo na ovu tačku u vremenu kako bi iskusili ovo masovno osvajanje naše planete, poraz i uništenje ljudske rase, čisto da bi imali jedno takvo iskustvo, a onda se ‘odjavili’ pa reinkarnirali?
A: Ne.
Q: (L) Pa dobro, meni se sve to tako čini! Vi kažete da je jedina stvar koja se računa – naša duša, naša svijest, tako ako budemo pazili nasu dušu a naša tijela se ‘odjave’ odavde, onda je odgovor očigledno a) reinkarnirarti se, ili b) preći na viši denzitet pa se tamo reinkatnirati. Postoji li tu neka druga opcija?
A: Koliko dugo si očekivala da “živiš?"
Q: (L) Dobro, u najboljim uslovima, optimistički rečeno, od 70 do 80 godina.
A: I da li je to dugo?
Q: (L) Ne, nije dugo. Po kosmičkim standardima to je samo jedan bljesak. Na šta ste vi to mislili?
A: Razmislite o tome? Da li imate neke svoje savremenike koji su izvršili tranziciju u 5-ti denzitet?
Q: (L) Da.
A: Kako to? Kako je tako nešto moguće?
Q: (L) Zato što su oni umrli. Tijelo je umrlo.
A: Zašto?
Q: (L) Zato što je to ono što se dešava sa tijelima.
A: A da li je to “fer?”
Q: (L) Da li je fer?! Pa bilo bi, ukoliko je to ono što su oni odlučili.
A: I...
Q: (L) Ne znam kuda sve ovo vodi!
A: Čini se da vi imate utisak da su samo dobra iskustva prihvatljiva.
Q: (L) Ne, ja nisam pod utiskom da su samo dobra iskustva prihvatljiva, ali me sve ovo buni jer sam mislila da razgovaramo sa ljudima koji bi trebali biti ‘mi’ iz budućnosti. Sada se nalazimo u jednom periodu na ovoj planeti kada se stvari nalaze u jednom veoma čudnom stanju. Odvija se neka vrsta ogromne tranzicije i ja se pitam kakva je svrha svega toga? Zašto mi uopšte razgovaramo s vama?
A: To je jedna lekcija. Zar još uvijek ne razumijete? Ta lekcija, i sve lekcije, to je sve što postoji. Sve one su od neprocjenjljive vrijednosti.
Q: (L) Dobro, mi dobijamo te lekcije. Vi ste nam rekli šta se događa. Vi vidite kako se to događa oko nas. Ja sam sigurna da je ono što ste nam rekli stvarno tako, jer postoji MNOGO drugih okolnosti i dokaza kao i istraživanja drugih koji su stigli do istih zaključaka, I PROKLETO BILO, SVE JE TO TOLIKO RUŽNO! DA LI ME RAZUMIJETE?! TO JE VEOMA RUŽNO!
A: Govoreći iz vaše perspektive.
Q: (L) Pa dobro, Chloe nas je pitala telefonom prije par dana za šta mi to treba da se probudimo? Da li bi mi trebali da se probudimo u jedno stanje u kome možemo da VIDIMO sve ove stvari koje se događaju?
A: Da.
Q: (L) Da li je u tom buđenju i viđenju tih stvari, cijela stvar? Dobro, kada se jednom probudimo i VIDIMO to, zašto onda ne treba jednostavno da se ‘odjavimo’ odavdje u tom momentu? Ako znate kakav je scenario nekog filma, onda ne morate da gledate taj film!
A: Da, ali onda ćete propustiti to iskustvo.
Q: (L) Znači, mi smo ovdje da iskusimo kako nas neko žvaće i gricka...
A: Ne.
Q: (L) Porobljeni, kontrolisani, tretirani kao pacovi u kavezu neke laboratorije...
A: Ekstaza, sjećaš li se?
Q: (L) Ekstaza?! DOVRAGA S NJOM! Pa ne moramo valjda svi da GORIMO NA LOMAČI! Ja razumijem da bi tako nešto moglo da bude jedno PRILIČNO EKSTATIČNO iskustvo! Sigurna sam da se William Wallace osjećao perfektno ekstatično kada su ga kastrirali, pa mu izvadili crijeva i sagorili ih na vatri ispred njegovih očiju!
A: Ne tako davno, tvoja glava je udarila u pločnik...
Q: (L) Da li je to bilo jedno ekstatično iskustvo?
A: Da.
Q: (L) Znači, kad kazemo ‘ekstatično’ to onda može da podrazumijeva i da se čovjek baci kroz prozor i rikne?! Vi treba da razumijete nas i ovu našu situaciju ovdje u 3D! Mi nemamo glave za njihovo lupanje o pločnike!
A: Niti ćete imati/vi/mi.
Q: (A) Kažete da znanje štiti. Ono nas štiti protiv ČEGA?
A: Mnogih stvari. Jedan primjer: post transformativna trauma i konfuzija.
Q: (L) Tako, znanje će nas zaštititi od post-transformativne traume i konfuzije. Hoćete da kažete da će ta tranzicija u 4-ti denzitet biti traumatična i zbunjujuća? Da li mislite na transformaciju iz 3-ćeg u 4-ti denzitet, ili iz 3-ćeg u 5-ti denzitet, tj. smrt?
A: Oboje.
Q: (L) Znači, ukoliko se neko ne šokira ili istraumira, onda će taj tamo bolje funkcionisati?
A: Da.
Q: (L) Dobro, ukoliko čovjek napravi tranziciju direktno iz 3-ćeg u 4-ti denzitet bez pretodnog svraćanja u 5-ti denziteti uz pomoć smrti, to bi impliciralo da čovjek može preći iz 3-ćeg u 4-ti denzitet bez smrti. Da li je to tačno?
A: Da.
Q: (L) Kako se to doživljava? Kakvo je to iskustvo...
A: Alisa prolazi kroz ogledalo.
Q: (A) Dobro, oni kažu da bi nas to znanje trebalo zaštititi od traume i konfuzije. U drugu ruku, sve su to lekcije, pa je i trauma jedna lekcija. Zašto bi mi trebali raditi na tome da izbjegnemo tu lekciju?
A: U pravu ste, to jeste jedna lekcija, međutim, ako imate predznanje onda vi tu lekciju naučite ranije i na jedan drugačiji način.
Q: (L) Znači, ako naučimo tu lekciju na drugačiji način, da li to onda ublažava potrebu ili način učenja te lekcije za vrijeme tranzicije?
A: Da. Bude lakše.
Q: (L) Ja moram da priznam da razmišljanje o svemu ovome, i nemogućnost da bilo šta poduzmem u vezi toga i nemogućnost da kažem drugim ljudima o tome, jer mi neće vjerovati, to je sigurno mnogo bolnije od onog šoka kojeg bi doživjela kad...
A: Ne.
Q: (L) Dobro, da li kažete da ja MOGU reći drugima ovakve stvari?
A: Možeš ih prenjeti, ali savjetujemo da se to učini na jedan suptilan način.
Q: (L) Pa dobro, koliko suptilno bi to trebalo da bude?! Hoću da kažem, pa ne mogu im reći 'hej narode, jeste li vi čuli za ono - njam, njam, mljac, mljac…?!?'
A: To nije sve baš tako a ti to već znaš! Većinu vas ne jedu, nego samo manipulišu. Znanje štiti na najnevjerovatnije načine. Matematika se “podučava” u vašoj oblasti na takav način da samo nekolicina odabranih mogu da je nauče. A matematika je jezik cijele kreacije. Na primjer, napredne matematičke grane, kao što je algebra, pružaju ključeve za otključavanje vrata između univerzuma od materije i univezuma od antimaterije. Preporučili bi onima koji su prisutni da uče algebru, ukoliko već nisu.
Q: (L) Dobro, savjetujete nas da učimo algebru...
A: One koji trebaju.
Q: (L) Da li kažete da mi možemo otključati vrata između univerzuma od materije i antimaterije? Da li na to mislite?
A: Možda...
Q: (L) Ja u svakom slučaju ne mislim da se zadržavam na ovoj planeti nakon što je vanzemaljci preuzmu, i kad počnu da grickaju ljude!
A: Grickaju? Molim te!!
Q: (A) Ja bih želio da podsjetim na onu prošlu seansu kad ste govorili o teoriji ujedinjenih polja i kad ste rekli da treba da se vratim u 1969. godinu. Pokušavao sam da se sjetim o kakvoj se to raskrsnici radilo u 1969.g.? Nisam se mogao ničega sjetiti. Može te li mi malo pomoći: šta je to bilo? Koji mjesec?
A: Avgust.
Q: (A) Da li je to bilo u Wroclawu?
A: Da. Lođ.
Q: (A) U tom gradu živi moj brat. Možda, da... bio sam tamo u 1969.g. Da to je tačno. Želio bih da znam nešto više o onoj vašoj primjedbi “Rus u srcu?”
A: Ti si to studirao i bio si u intereakciji sa nevjerovatnim ljudima... Hamburg...
Q: (A) Da to je tačno, ali zašto je to bitno?
A: Vrata otkrovenja se otvaraju uz pomoć kontemplacije prošlosti koja je u stvari sadašnjost.
Q: (A) Dobro, da li je to pominjanje Rusa i odlazak u Hamburg u vezi sa onim istraživanjima koja sam obavljao u Hamburgu?
A: Čitanje ruskih knjiga u vezi značajnih teoretskih i hipotetičkih principa? Hamburg? Istraživanje? Da, ali to je samo jedan nagovještaj koji ti sada možemo dati, da ne bi propustio priliku da otkriješ nešto što je istinski važno.
Q: (L) Dobro, radićemo na tome.
A: Staza kraj svjetlosnihpolova, Arkadijuš…Laku noć.

Kraj seanse
~***~
Komentar: Da li je stvarno kasno da se bilo šta poduzme?!?

Tužno je to što su, kako sada stvari stoje, šanse da se normalno ljudsko biće probudi iz mentalnog transa skoro jednake nuli, što podrazumijeva da ni šanse da kao čovječanstvo izbjegnemo sudbinu koju su nam ovi entiteti namijenili – nisu mnogo veće.

Tužno je i to što će se većina ljudi danas radije moliti za spas onom entitetu kojeg su isti ovi vanzemaljci izmislili i instalirali u naš um, u smislu religije, nego uključiti vlastiti mozak i preduzeti određene korake u skladu s tim.

[Oni koji su iz koliko toliko objektivnih izvora čitali o fenomenu ‘iznenadnog’ nestanka neandertalaca, nakon prethodne ‘iznenadne’ pojave kromanjonaca na našoj planeti, mogli su vidjeti da ove “iznenadne pojave i nestanci” još uvijek nisu (objektivno) naučno objašnjeni!? (Nestašni greysi.)]

Hoćemo li imati bar toliko vremena da saznamo šta nam se desilo - ako već nemamo vremena za spasavanje?!

Šta god da se desi i kakva nas god sudbina zadesila, postoji jedna stvar koja mora da bude jasna: Svako od nas je pojedinačno odgovaran kako za stanje svoje vlastite svijesti u ovoj tački vremena/prostora, tako i za sve konsekvence koje iz toga proistiću. Mi smo ti koji su odgovorni za svoju budućnost i budućnost naše djece. Niko drugi. To znači, niko neće imati pravo na bilo kakvu ispriku u smislu – “nisam znala…ja sam mislila…
”
Informacije su oduvijek bile tu, svi znakovi se cijelo vrijeme nalaze oko nas i ispred našeg vlastitog nosa a odgovornost za to da li ćeš ih primjetiti i adekvatno reagovati ili ćeš ih ignorisati, leži takođe na tebi, da, - na tebi, koji ovo čitaš i ni na kome drugom.
Da li stvarno misliš da si ti slučajno ovdje?!