Dakota
"Tako lako?"
Prijatelj moj:"Zašto bi meditirao? Nije mi to sada fora....ne znam kako da riješim neke stvari koje me muče."
Ja, njegov prijatelj:"Meditiraj."
Prijatelj moj:"Nije mi to dovoljno zanimljivo. Pokušao sam par puta i bilo mi je užaaaaaaaaaaasno boring....i nije mi to dovoljan izazov. Ahm!"
Ja, njegov prijatelj (i svoj):"Nije ti dovoljan izazov da promatraš dah, da uspiješ uopće promatrati Dah svoj?"
Prijatelj moj:"Nisam uspio promatrati dah, konstatno mi misli lutaju."
Ja, prijatelj njegov:"Hodaš, pričaš, jedeš, učiš, razgovaraš, razmišljaš...ako si to naučio, možeš naučiti samo promatrati dah, biti bez misli."
Prijatelj moj:"Uh, pa dobro što da radim? Hoće li to riješiti moje probleme, dati mi odgovore?"
Ja, prijatelj njegov:"Promatranjem daha, odvojiti ćeš se od svoga tijela, Uma i Intelekta, od svoga života, od zamisli svoga života i ako ništa drugo, gledati ćeš svijet i sebe sasvim nekim drugim očima. Obično ljudi kažu - eh da ja živim njegov život, kako bih ga živio!"
Opet ja:"Zar nije promatranje Daha dovoljno velik izazov?"
Prijatelj, On:"Zašto bi to bilo izazov?"
Ja:"Tako lako, a taaaaaaaaaaaako teško."
