Opet ti...za petama mi tvoja sjena kliže...i kad ne želim da me stigne,upalim svjetlo kukavičluka i strepnje....da ne sustignu me oni dani i noći kad smo pričali o svemu ,osim ono što smo trebali...samo smo se smijali a nismo znali da je taj smijeh jedino što će ostati tu negdje u zaboravljenom kutu ...zametnuto pod gomilom vlastitih strahova ...za sebe...sebično smo tražili razloge za NE...nikada za DA.
Jer je taj Da bio dalek miljama...tvrde duše iz kamena i od kamena ...sivi pepeo izgorjele hrabrosti.