Peci STA? PerecaTA Red 2

SOCIO-KULTURNA ANTROPOLOGIJA – PART No 1

Koliko nase djubre govori istine o nama?

Odlucio sam da od sada svi vi koji citate moj blog i postove pocnem da malteriram sa arheoloskim pricama. Cilj ovoga eksperimenta jeste da pokazem da ono sto gledamo na TV-u i vidimo u muzejima sirom sveta nije ni priblizno onome sto odgovara istini. Znaci da krenemo!

Djubre. Problem 21 veka. Nalazi se tu i tamo i ovde i onde. Svugde ga ima. Pitanja Sta sa njim? Gde sa njim? Kako sa njim? Zagadjuje prirodu, unistava okolinu, kvari lepotu, obicno prirodnu.
Ne nije ovde ideja da govorim o djubretu kao ekoloskom problemu vec kao krucijalnom svedoku glavnog procesa KOLIKO GOVORIMO ISTINU?
Poznato je da u svetu postoje dve vrste arheologa. Terenski – koji rovare po djubristima ranijih epoha i skupljaju kakve predmete, te su prozvani tzv. Djubretari i Salonski – oni koji sede u kabinetima, obicno u belim mantilima, i analiziraju to isto djubre koje im djubretari donesu. Na kontu raznih analiza covecanstvo dobija odgovore na razna pitanja ko je kako gde sto ziveo, boravio, ratovao. Kako bi sami arheolozi bili sigurni u onome sto rade isprobali su svoje znanje i vestinu na modernom djubretu.
Dokaz br. I Slucaj XXX ‘80
Polovinom ’80 godina 20 veka pokrenut je projekat probnog iskopavanja deponije u New York-u. Otvorena je jedna poveca sonda i krenulo se sa iskopavanje. Zasto deponija? Ta ista deponija je na tom mestu vec vise decenija i smatralo se da bas zbog toga moze dati vazne informacije. Rezultat ukratko je bio: kulturni sloj debljine oko 1000 metara, doslo je do jasnog saznanja kada se pojavila Coca Cola, prve najlonske carape, prva konzerva... Naravno za sve to ima pisanih podataka, ali evo sada i materijalnog dokaza.
Ispostavilo se... Dokaz br. 1 – Djubre kaze: Ljudi govore istinu.
Dokaz br. II Slucaj XXX ‘ 70
Ranih ’70 godina XX veka arheolog William Rathje (Taksona, Arizona) zapoceo je sa projektom “Projekat djubre”. Rathje je imao ideju da ukrsti rezultate istrazivanja potrosackih navika ljudi dobijeni tehnikom intervjua sa onim sto se fakticki moglo iscitati iz njihovog smeca. Najzanimljivije rezultate Rahtije dobija 1973 godine kada je istrazivao potrosnju alkohola u Taksonu. Istrazivanja jednog podrucija putem intervjua pokazala su da 15% domacinstava pije alkohol, a da nijedno domacinstvo ne pije vise od 8 flasa sedmicno. Medjutim uvid u djubre tih istih ispitanika kazalo je da preko 80% stanovnika pije alkohol i da 54% domacinstava baca vise od 8 flasa sedmicno.
Dokaz br. 2 – Djubre kaze: Ljudi lazu!!!
Dva dokaza globalni i lokalni. Sudija ne kaze nista. Porota cuti....

Sledeca tema RIMSKA KUJNA

Dan Zelene Boje

Ceo dan danas na terenu gledam tu svetlu zelenu boju. Zeleno? Kazu samo da dodje prolece pa aparat u ruke i slikanje. Ne znam licno ne volim prolece na planini jer motivi za fotkanje i nisu bas toliko mocni kao sto je zima ili jesen, ali ipak. Znas dodje prolece priroda se budi, spadne sneg, spicite u glavu tako slatko da se zaljubis na svakom koraku... Pitam se sto ja to sve pisem? Da zelena boja. Prolece je i tako vec “davno” proslo, mada ga nismo ni imali. Nego da se vratim na boju.

Gledam ja dans tu svetlo zelenu boju koja se tonira sa nebo plavom i belim oblacima (danas bilo pravo prolecno vreme sunce oblak sunce temperatura idealna 23 stepena) i sve nekako cudno, al' lepo. Stapa se svetlo zelena sa tamnom, pa jos presijava ga sunce. Odem popodne na Gradac tamo na sve ovo i reka jos zelena, onako zeleno cisto. Sve nekako zeleno, ceo dan prodje mi u zelenoj boji.

Ne volim bas ja toliko tu zelenu, ali danas bi nekako lepa. Danas na dan kada mi se moje 2 JA po prvi put nije javilo justros, dan kada je bio nekad Dan Mladosti, dan kao i svaki drugi dan samo zelene boje.

Ponovo priroda

Posle nekoliko nedelja pauze ekipa spretnih istrazivaca ponovo je krenula u pohode po valjevskim planinama. Ovoga puta relacija Debelo brdo - Razbojiste (ha sad bi se jedan moj prijatelj namrstio na neme al nema veze veliki pozdrav za njega). Setnja laganica gotovo opustajuca. Moram priznati kako mi se smucilo vise na kopovima i ono kopanje i ljudi i sve to tamo ovo danas je bila prava terapija. Mislio sam da ne idem opet se nesto lose istripovao u glavi ali ne zdrav razum prevagna, a i nisam hteo da izneverim svoje 2 JA, krenuli smo. Vreme idealno u gradu 23 stepena, gore 18. Malo oblacno, vise sunca. Motivi za fotografisanje i nisu nesto (ne volim da slikam planinu u prolece i leto). Bilo je necu da kazem da nije mada ipak zima i jesen su zakon. O nekim dogadjajima ja necu pisati to cu ipak ostaviti drugarima mada moram podeliti dozivljaj koji do sada nisam nikada u zivotu imao.
Znaci na planini setam od malena, intezivno zadnjih 15 godina, video sam i doziveo svasta, ali ovo danas ne. Situacija cistina dva proplanka se spustaju i prave manji klanac ja se krecem ka obodu i odjednom podizeh glavu kad na oko 10 metara od mene u visini ociju prelece jastreb. Auuuu!!!! Osecaj je... Mislim video sam ja jastreba ali tako blizu nikad. To nije ptica to je pticurina. To je cudo. Moram prizanati da mi je ovaj bliski sustret sa jastrbom ucino dogadjaj meseca.
A sada posle ovakvog dana, prirode, sira i kajmaka, svi na svoje radne zadatke. Znaci kop.

Jedna prica sa Kopa

Spasavati spomenike kulture na Kop-u nije nimalo lak posao. Kop? Ne nije u pitanju Kopaonik, mada ne bih se bunio. Povrsinski kop je vec nesto drugo. Razmisljam prva asocijacija na arheologiju i arheologa je Indijana Dzons. Trazis izgubljeni dragulj, Sveti gral ili sta vec, u stalnoj opasnosti koji ti zivot ugrozava pocev od opasnih gmizavaca, zamki do nacista. Ali kakve veze Indijana ima sa kopom? Ama bas nikakve. Indijana Dzons? Ma dokle vise. Arheologija? Spasavajuci ostatke naselja od velike rupe koja preti ga progutati i kopajuci po djubretu (to je zapravo nas pravi posao) koje su “vincanci” ostavili sa sobom (citaj vincanska kultura vreme oko 3500 g.p.n.e.) i trkajuci se sa velikim i malim bagerima, buldozerima, kamionima e to je vec neka druga stvar. Eto pre neki dan radeci u svojoj sondi na 6 metara od nas obrusi se 150 000 kubika zemlje. Obrusi se etaza. Ne primetih, ne cuh, ne videh. Nastane opsta frka, sklonimo se jer nam “sada” i bezbednost ugrozena tek nakon toga svatih: Auuuu!! Nije svejedno. Mogli smo lepo leteti.
Po prvi put u zivotu mogu reci: Da Indijana na srpski nacin te 2006 godine godine klizista (mada to sa ovim slucajem nema bas nikakve veze).