pčelica maja

I tak ja jučer peglam...taman kad se ono vani počelo spremat na kišu i kad sam sve širom otvorila. Tak sam se narihtala u boravku da mogu telku gledat istovremeno. Na propuhu, ispred balkonskih vrata.
Dakle...peglam, malo cupkam, nekaj je sviralo....i kuuuužim da neš ne štima.
Onak kad osjetiš da nisi sam. Jednostavno osjetiš. Bacim pogled prek balkona na zgradu koja nam stoji okomito...i vidim tipa kak puši prek puta naslonjen na prozor i bleji u moju peglu. I skuži tip da ga kužim, zgasi čik i ode unutra.
Al...sad meni vrag neda mira i svako malo bacim oko prek puta. Škica on, škicam ja. I peglam dalje. Normalno...nisam bila gola...niš zanimljivo nije mogao vidjet. Na bar 6 programa na TVeju može nać žešće prizore. Manje obućene s malo više akcije. Al ne...njega muči moja pegla. Il daska....kajaznam...
To me nekak asociralo na bigbradera. Zakaj ljude privlače tuđi najobičniji i dosadni svakodnevni životi?
Mislim....većina bi valjda rađe gledala kak im se prvi susjedi hrvaju na krevetunego dve superzvijezde na teveju. Dobro...ak baš nemaju 70 godina. Il ne??