|
Nakon dugo vremena opet pišem,nije to sad nešto naročito bitno za dobrobit svijeta,ali je jako bitno za dobrobit zdravog razuma moje bolje polovice i one šačice ljudi oko mene jer ruku na srce koliko god vas netko volio ponekad jednostavno morate stati i odmoriti čovjeku uši ili ti ga razum...a razum je,pak,sporna stvar u svekolikoj ljudskoj masi....Moj razum u zadnje vrijeme je huh,solidan,napokon se snalazim u svemu ovome.Vrijeme je prošlo kao i obično tjerajući vodu na svoj mlin,a ti se možeš grcat i utapat ili barem pokušati držati glavu iznad vode,a nije da je i to nešto specijalno teško,samo se treba malo potruditi.
A moj svijet je zbog konstantnih udaraca postao još sitniji ali i dragocjeniji.
What to say, what to say?
Što reći...nikada mi nije pretjerano išla mudrost,radije balansiram na onoj kjut granici između ekstremne čudnosti i sitnije luckastosti koje moram priznat postaju sve izraženije što sam starija,opet moram naglasit da mi je žao već gore navedenih bližnjih...
You know the one thing you're fighting to hold?
Trudim se i dalje.Jako.Ponekad je teže,ponekad je lakše,ovisi o danu,vremenu,mojim mušicama.Ali nije me strah da ću morat pustiti,barem ne želim ni razmišljati o tome da ću jednom morat popustiti.Ne sličim mami,ne sličim tati.Nikada nisam pripadala niti jednoj od svojih obitelji,to je bilo teško ali danas imam vlastitu obitelj.Nekoga kome mogu iskreno reći što mi je na srcu i u mislima bez straha da će me povrijediti,da će me izdati.
Will be the one thing you've got to let go...
A i da zbilja bude tako,spremna sam.I opet se gubim u metaforama kao što Petra kaže...žao mi je ali kad ponekad je lakše nosit se sa metaforama nego pogledati ravno u surovu,jezivu,gladnu-istinu.Ne,metafore su bolje.
And when you feel the wall cannot be burned...
Uvijek se nađu tako nekakvi tvrdoglavi,teški zidovi.Ljudi i stvari koje svojom sebičnošću ne popuštaju pred zdravim razumom nego posežu za niskim,podlim smicalicama kako bi dobili što žele iako već imaju dovoljno.I previše.
Žao mi je ali ne razumijem.Ti bi trebala znati da će tvoj iracionalan način privlačenja pažnje jednom doći kraju.To nije dobar primjer nikome,pogotovo ne tvojoj djeci,obitelji,prijateljima.Srami se.Radije ću biti siromašna,mučit se iz dana u dan za svoju koricu kruha nego ikada biti pijavica poput tebe.
You're gonna die to try what can't be done!
U trenutku kada mi se pred očima počeo gasiti život osobe koja ga je meni podarila bila sam užasnuta,krivila sam sebe.Da,opet sam krivila sebe ali to nije trebalo biti tako.Samoubojice su kukavice.Ti to nisi.Ti si dijete,malo lažljivo đubre koje ne zna što bi od obijesti.Obijesti koja će te jednom koštati glave,a zbog tvojih postupaka,zbog činjenice da se nećeš opametiti sljedeći put kad ti privlačenje pažnje pođe naopako,neće biti nikoga...Ogorčenost je gadna stvar,a ti toga imaš na pretek.
|
