Ratnik paorskog srca

Prošla je i ta 2005, i daleko joj lijepa kuća. Bila je sva u speedu, nervozna, užurbana, prepuna dodatnih obaveza, potreba i želja. nadam se da će ova biti ipak malo mirnija. S učenjem je gotovo, barem za mene, mada moja Ratnica ima još godinicu pred sobom, a ovaj mjesec će biti osobito lud. nadam se da ću se više viđati s prijateljima, a manje s rodbinom. da ću više putovati iz gušta, a manje iz potrebe. Da će biti više poroda, a manje sprovoda. Više novca, a manje posla.

Novu smo dočekali u sastavu tri (m)bračna para, jedan živahni trogodišnjak, jedan mačak i jedan zlatni retriver. Naravno, zadnja dvojica nisu bili u istoj prostoriji, jer ne znam kako bi to izgledalo. Popilo se, pojelo se, plesalo se. Što više čovjeku treba? Pepe je izdržao do pol jedan, sve u nadi da će nas pustiti da dulje spavamo, jer mi smo do pol 4 bili na nogama. Kadli cvrc! Evo njega u pola devet "Petal se napavo!". pa si ti misli kako smo izgledali cijeli taj dan. Suvišno je reći, kad je on spavao poslijepodne, i mi smo.

A svečani stol je bio postavljen raznim đakonijama za samoposlugu-od klasičnih narezaka, kobasice, čvaraka (baj Iva, nisam te zaboravio), pa rolada od lisnatog tijesta i mljevenog mesa (rad moje malenkosti), zapečena tjestenina bez sira (izvrstan recept, stavit ću ga jednom), pašteta od tunjevine, domaća jetrena pašteta, humus...svega za svakoga. Pilo se pivo-prvo kilkenny pa žuja, te vino sivi pinot Jeruzalem Ormož-bogamu otkud slovencima tako dobra vina??-votke razne, amareto za ženskinje, šampanj u ponoć...

Bilo je veselo. Nadam se da će tako i ostati.

Puno zdravlja i ljubavi u Novoj želi vam vaš ratnik. Ne želim vam novce. Bez ovo dvoje oni puno ne vrijede. A uostalom, za njih se sami potrudite ;-)