Ratnik paorskog srca

E al te mačke znaju uživat. Evo, recimo moj Đuro. Samo ga gledam, razvalio se poprijeko stolice koliko je dug i širok, šapice skupio na prsa, rep visi a na licu mu takav izraz zadovoljstva da se i aj bolje osjećam kad ga gledam, i osmjeh mi sam izmili na lice. Al ne daj bože da ustanem i odem u kuhinju, recimo, napravit si cedevitu. u sekundi se čuje tup-kad pet-šest kila tresne na pod- i evo ga meni pod nogama, maše repom (stvarno!) i mudrio me gleda nakrivljene glave. Sve mu vidim u očima. 'Ideš jest, a? A da i meni daš malo? A, ne jedeš. nema veze, svejedno mi nešto daj'. Nema veze što se frtalj sata ranije naždero ko car. Zna vrag da su pileći mačji štapići na pultu, i da će dobiti ako se lijepo nasmiješi. Al nema užitka bez muke. Štapić obavezno držim negdje u visini bedra, i mora se propeti i uhvatiti ga šapama, tek ga onda dobije.
A ako sjednemo za stol, obavezno je tu kraj stola i gleda. No kućna pravila nalažu da se mačka za stolom ne hrani. ja bi mu još i dao, al ne želim ga navikavati. Srećom, petar je premali da bi skužio. A ako ne sklonimo jelo i tanjure odmah sa stola, debeli će sigurno skočiti gore, da barem poliže tanjur, ako ništa drugo. U više navrata je dobio batina i bio izbačen zbog krađe hrane, al nije mu se baš primilo.
Jednom sam ostavio otvoren prtljažnik nakon kupovine, dok sam odnosio stvari na kat, i kad sam se vratio, iz paketa pilećih zabataka falila su dva komada. Sve mi je bilo jasno. Đuro je dobio batina, a nama je par dana kasnije počelo smrditi u autu. naime, dembelan je bio sit, pa je pojeo samo jedan file, a drugi je izvukao iz omota i taj se usmrdio u prtljažniku. Trebalo je tri dana zračenja i špricanja da se smrad izgubi.
A kad mu padne na pamet da bi se mazio, uvali se, bez obzira što bi ti radio. Čitaš knjigu? Ma ne dolazi u obzir, moraš češkat mene. Čak mi je na wc-u htio skočit u krilo. Skoro sam bio u iskušenju da ga pustim da padne u školjku. Ej al bi to trka bila! Po noći se popne na krevet i uvali il meni ili dragoj na noge ili na trbuh. i en smeta mu kad se okrećemo u snu, taj se uvijek prilagodi. Znam, možda bi trebao spavat vani, al zima je pa nam žao. osim toga, strašno je čist i uredan, i kad treba kenjat, sam traži da ga se pusti na balkon, odakle silazi u dvorište, onda se vrati i grebe po staklu da ga pustimo unutra.
Ovih dana ima konjunktivitis. Kao i Petar. No s obzirom da nema zajedničkih uzročnika za ljude i pse, vjerojatno se radi o koincidenciji. pogotovu što se njih dva baš i ne vole previše.

No, druga tema. kupili smo laminat jučer, i mislim da smo super prošli. U novom salonu podova, našli smo vodootporni laminat najveće gustoće u boji mahagonija za 59 kn kvadrat. Odma smo kupili i filc, i lajsnu, samo je ona malo široka pa nisam siguran da ću ju staviti u tako malu sobu.I tepih za dječju sobu, onaj s ulicama i kućama, za igranje autićima. Sad još samo da izvadim sve neraspakirane kutije koje u toj sobi stoje i čekaju...ne znam, neka bolja vremena. I da nađem vremena za postavljanje. izgleda da će to ipak biti iza Božića.

Danas je najdulja noć u godini. To me raduje, ipak znači da su sve slijedeće tamo do iza mog rođendana sve dulje i dulje. Ima nade, ipak će i zima jednom proći. uostalom, tako je i Božić nastao, ne? Pobjeda svjetla nad tminom i tome slično. Pa, sretan vam blagdan svjetlosti.