Ratnik paorskog srca

na nečijem sam blogu naišao na temu straha od smrti, pa sam krenuo nabrajati sve svoje strahove. I uplašio se. hmmm..da li to znači da imam fobofobiju. ne bih rekao. Ali zato sasvim ozbiljno patim od akrofobije. iliti straha od visine. zato mi se draga smije, planinar a boji se visine, a ja joj odbrusim da nisam alpinist. istina, ima situacija, recimo ona sajla kad ideš na sam vrh bijelih stijena, kad se popnem na čistom adrenalinu, jer me frka pogledat iza sebe. ne usudim se pogledat s balkona ako je preko drugog kata. A preko petog ne izlazim ni na prozor. Sav se naježim kad mižena ostavi veš za pokupit jer znam da se moram naginjat kroz prozor, a kat je treći. jednom nsam živio dva tjedna na 14. katu. nisam nijednom prišao prozoru. Mda, to je fobija.
A što se klaustrofobije tiče, ona mi je sasvim malečka. Nisu mi problem recimo liftovi, pa ni ormari ako su veći. Al provlačit se kroz cije recimo promjera po metra i dugu deset, pa zaurlao bih već nakon dva. ili sakrit se u sanduk za posteljinu? nema šanse, odma bi me našli. Dakle prostori niži od mene me užasavaju, al mogu izdržat par sekundi ako je potrebno. jel to fobija?
Ima još jedna stvar, na koju sam naišao kad sam učio psihijatriju, a to je mislimd a s ezove, opći socijalni strah. Bojim se novih situacija koje su mi nepoznate. uglavnom kad su povezane sa službama. recimo, bio sam presretan kad je Najbolja Supruga ponudila da će ona nazvati majstora za plin, jer ja sam se već počeo znojiti od pomisli, s obzirom da to nikad nisam radio. Ili kad moram otić imat posla s nekom novom adminstracijom. Ma užas! Ponekad to uspijem kontrolirat, nabacim smajlić pa i upali, onda s eosjećam ko da sam oslobodio Slavonski Brod. A nekad se još dublje zakopam, pa vičem neću nikad više tamo.
Smrti sam se bojao kad sam bio mali. onda sam se pomirio s tim da će doći. Al se još ko vrag bojim umiranja. Sama pomisao da sam svjestan kako mi dolazi kraj ispuni me panikom. Ili zamisli da znaš da si toliko bolestan da ti ostaje manje od 24 h života. Jebešmimater ako se ne bi tako nadrogiro da više ničeg ne budem svjestan dok to ne prođe. Sanjam o tome da umrem u snu ko moj djed Pero. jednostavno se ujutro ne probudiš. Bože, kakovo blaženstvo!
jedno se ne bojim: Da će mi nestati štiva za čitanje. Jučer sam opet zgriješio u Algoritmi, potrošivši 300 kuna, računam da bi plaća trebala za koji dan, a još nisam u minusu. Kupio sam 'Fortress Malta', 'Warships of the world' i 'War planes of the world'. A na Trgu sam kupio najdražoj krasan buketić s ljiljanom za svega 5 kuna. To su ti prednosti popodnevnog šopinga, svi spuste cijene da bi isšli doma :) Nije da joj ne bi kupio i da je skuplji, al eto, potrefilo se.