Ljudska glupost zaista nema granica a moja sestra je idealan primjer. Zadnjih dana je počela brijati na makrobiotičku prehranu jer se želi riješiti svih nezdravih tvari u sebi. Nema viška kilograma, samo je luda.
Ulazim u stan a nešto smrdi kao da je krepalo i trune već danima. Nije ništa takvo, to samo seka kuha ručak. Jelo je gotovo i sprema se jesti. Pojede prvu žlicu neke divlje juhe i složi facu kao da će se isti tren ispovraćati.
Jel fino?
Pa onako, nije tako loše.
Izgledaš kao da ćeš povratiti.
Ma neću, to ti se samo učinilo.
Pojede još dvije žlice juhe i odgurne tanjur od sebe zelena u licu. Uzme rižu punjenu slanim šljivama i morskim algama. Ja narežem domaće kobase i sjednem kraj nje. Ona pilji u moj tanjur sa tugom u očima a ja s gađenjem gledam u njezin. Ona zelena nijansa njenog lica se pretvorila u plavo-ljubičastu. Ustala se i uzela bademe.
Jel toliko odvratno da moraš jesti bademe da ubiješ okus?
Joj, stvarno je odvratno, ali je zdravo...