opet odoh dupence oplahnuti u moru. doduše samo na vikend (čak i bez petka) ali dovoljno da se želja zadovolji. međutim, muči me što se i za samo tih par sati moram pripremati kao da u najmanju ruku idem na 6 godina.
- oprati kosu uz obavezno stavljanje regeneratora, balzama i sličnih pizdarijica da bude lijepa i podatna. naravno, bit će čista toliko dok ne dođem do odredišta i još punih 10 minuta dok ju ne zaronim u more. i čemu onda? eh, mora biti lijepa i mirisna za ostavljanje dobrog prvog dojma, zar ne?
- izbrijavanje 2/3 tjelesne površine, od brijanja nogu do čupkanja obrva. a lijepo mi je bratić još davno rekao da uzmem brener i sve to spalim jednom za sva vremena. sve više mislim da ću ga poslušati.
- oprati svu garderobu koju planiram ponesti čija masa nije dovoljna za staviti u mašinu ni na pola rada a prevelika za pranje na ruke. iako idem ni na punih 30 sati, moram imati alternativu u slučaju da se zaflekam sladoledom, upadnem u more ili me ugrize morski galeb
- opskrbiti se sa dovoljno grickalica koje bi omanju afričku državu spasile gladi u idućih 15 godina. putovanje nije putovanje ako nešto ne žderem i točka. najbolji primjer za to je moja sestra koja načinje sendvič onog trena kad se isparkiramo iz dvorišta