potpuno sam se predala tome da onaj "zamoljeni" posao odradim što prije. jagodice na prsima više ne osjećam a imam i nekakvu čudnu upalu mišića na ruci. nisam ni znala da tu imam mišić. kako bi stari ljudi rekli dobro je kad se probudiš sa kostoboljom, barem znaš da si živ. ne bi čovjek vjerovao koliko boli može izazvati obično tipkanje, a posebno one duševne.
jučer ukucam račune za šta mi je trebalo više nego dobrih pola sata. i taman da ću spremit napravljeni posao, pao sistem jer je NETKO ugasio glavni kompjuter. taj netko je kolegica koja je trebala sve ovo raditi ali eto, ne stigne i slično. isti mi se tren sve zamračilo pred očima koliko sam bolno bila svjesna da ću morati taj isti glupi papir ponovo gledati i prepisivati. bijesna ko ris odem do nje:
- samo mi nemoj reći da si ugasila kompjuter.
- jooj, ja sam skorz zaboravila da ti radiš. al nema veze, i bolje da sam ga ugasila.
- ?????
- pa ako to sve napraviš prebrzo, a kako se čini da hoćeš, ja ću dobit po nosu šta to nisam mogla sama napraviti.
i šta da joj kažem na to? samo sam se okrenula na peti i počela raditi ispočetka. ta mi kolegica trenutno nije na listi najdražih ljudi