rekla bih da spava...
shvatila sam da je sutra vikend i prva pomisao mi je bila: ala ću se dobro naspavat! i onda me strefi. naspavat? pa ja se uopće ne veselim vikendu zato što onda mogu bezbrižno tulumarit, cugat i orgijat. meni je to negdje na kraju pameti a najvažnije mi je družiti se sa svojim krevetićem.
je li to normalno ponašanje i razmišljanje jedne 23-godišnjakinje? nekako si ne zvučim baš pretjerano zdravo. život mi nije ni ono "posao-kuća-birtija" već "posao-tečaj-krevet". a između malo učenja. katastrofa!
rado bi ja tulumarila al tko će se onda ustati u ponedjeljak u pola 7, raditi od 8 do 16, u 16:30 do 20h biti na tečaju i sve to fino obaviti savjesno i koncentrirano. ja? ni u ludilu. obično kad odem van i kvalitetno se provedem, oporavim se tek oko srijede. a ne znam baš kako bi na poslu prihvatili moje meditiranje. a ako ne radim, neću imati za režije i slično. tako bi opet htjela biti bezbrižna...