svakih par mjeseci imam običaj dobiti napadaj popizditisa i postrojiti sve u kući. tih dana sam stravično nepodnošljiva, a ako se još poklopi sa pms-om, "bjež'te djeco s puta, ide baba ljuta". i uhvatila me šiza. dragi nije na vrijeme primjetio da nije pogodno za kritike na moj račun i predbacio mi: "mogla bi obrijati noge, izgledaju gore nego moje"
srećom, pogled ne ubija. posebno me pogodilo to što sam ih obrijala nekoliko dana ranije pa stvarno nisu bile u tako strašnom stanju kao što je on rekao.
"uopće nisu tak grozne! imam noge kao srna: duge, vitke i dlakave..", branila sam se.
"stvarno su užasne. moje se bar frćkaju pa ne bodu. ti si ko kaktus", nastavio je paljbu po meni.
"nema problema, pustit ću i ja svoje da narastu 2 cm pa se se počnu frćkati"
"nećeš valjda, pa nisam tako mislio"
"e baš hoću!"

i tako sam ja svoje dlačice puštala i puštala i puštala... sve samo da se počnu frćkati da mu pokažem da to i nije tako super... a dlačice su rasle i rasle, ali se zbog prijašnjih brijanja nisu mogle frćkati već su bile ravne...
i zato sam jučer odlučila popustiti i skinuti taj zimski oklop. a i vani je toplo pa mi je malko vruće... a i dragi je svaki put izvodio trzaje sljepila kad god bi me vidio golih nogu.
izađem sinoć iz kupaonice i ponosno se prošetam ispred njegovog nosa.
"vau, nisam znao da su ti noge te boje."
prase jedno. nemoj da opet budem kao srna...