ponedjeljak, 10.04.2006.
luka nižetić
ja sam zaljubljena. ali ustvari nisam. ma neznam. mogla bi bit. ali nisam. ne još. možda ću bit. a možda baš i neću bit. vjerojatno hoću. ali to neće bit dobro. bilo bi dobro da ovisi samo o meni... ali već vidim da će netko drugi to sve okrenut u zlo. bit će pun obaveza, neće se javljati, onda će se javiti, pa ću se ja ljutiti... a neću se ja prva javiti... pa će se on čuditi... a to je sve već kasno. i onda ću bit tužna.  šta ja mogu kad sam takva zaljubljiva. nekad bi mi možda bilo dobro da nisam. ali kad jesam... i ne mogu protiv sebe... i uglavnom mi je drago da sam takva. lijepo mi je kad se tako osjećam. (a to je skoro cijeli život!) samo mi nekad bude žao kad ne mogu izdržati da ne izlajem svoje osjećaje, a onda se taj netko prestraši ko malo dijete, zbuni i šta-ti-ja-znam-šta, pa nestane u vidu magle.  ne družim se s bijesnim životinjama, a i nemam baš neki običaj gristi ljude oko sebe (to sam prerasla  ), zašto onda toliki strah? neke velike priče, a onda - tako mu mlijeka u prahu, kida udesno!  a baš me ovo proljeće-koje-hoće-pa-neće-doći izluđuje. ali onako pozitivno izluđuje.  sva sam neka šašava. mozak mi radi sto na sat i stalno mi je puna glava nekakvih svakakvih ludih ideja.  |
