|
Naučila sam da je daleko najpametnije, kad te ljudi počnu uvjeravat u svoje stavove, prešutit i odslušat njihov mali monolog samodopadnosti i samoispravnosti te u sebi pjevušit ili pak mantrat nešto tipa "samo ti seri/ne čujem te/ne čujem te/ne čujem te/lalalalalala". Ma koliko oni očito bili u krivu i koliko god u meni vrištalo da im dokažem svoj vlastiti samodopadni i samoispravni stav koji je potpuna suprotnost njihovom, bolje je šutit. I klimat potvrdno glavom. Potom izjavit (bez ironije): "Da, u pravu si. Kako to samo nisam prije shvatila?". I onda napravit po svom. Jedino šta se još uvik pitam je: zašto mi je tako jebeno dugo tribalo da to shvatim???
I baj d vej: ne slušajte ni po koju cijenu album "Songs Of A Prairie Girl" by Joni Mitchell (ako ste ikad namjeravali, kao što niste :)). Neprobavljiv je čak i za najdobudnije! A onda opet, ako vam se sviđa Tamara Obrovac, možda vam se i ovo svidi. Nije da potcjenjujem...
|
