utorak, 30.05.2006.
Ne da mi se smišljat naslov
Nikako da prestane padati kiša. Nije da mi smeta, ali sve je nekako tmurno i ljudi su nekako neraspoloženi. Inače ne volim kišu, ali ovih dana mi je baš drago da pada. Ne znam zašto... Valjda mi je već dosta sunca pa sam se zaželjela promjene. Samo kada ne bi bilo tako hladno...
Od kad su otišli maturanti, škola je totalno prazna. Nije da mi fale, nego mi je nekako neobično da je tako malo ljudi na hodnicima i ispred škole pod velikim odmorom. Već sam se naviknula da 100 ljudi stoji ispred škole i puše cigarete. A ovih dana tog prizora nema. Što zbog kiše, što zbog maturanata.
Kad sma se već dotaknula maturanata, sjetila sam se da sam točno prije tjedan dana upoznala jednog dečka kojemu je taj dan bio zadnji dan škole. Ne, ne sviđa mi se, nego jednostavno ne mogu ga izbaciti iz misli nakon našeg razgovora. Taj dan mi je bio dosta čudan tako da sam tek sad skužila šta mi je rekao. Ali nema veze, totalno je nebitno. I da, srela sam ga poslje toga nekoliko puta, ali nismo razgovarali.
Ovaj tjedan bi trebali pisati 4 testa, a meni se naravno ne uči. Još je gore to što znam da moram učiti i kad počnem učiti odmah odustanem. Jel svima tako ili je samo meni?
Da sve bude gore, sa Ninom se barem tisuću puta na dan posvađam tako da sam odlučila da neko vrijeme ne razgovaram s njom. Njoj za sad to ne smeta ili joj smeta, ali nije ništa rekla. Samo ne bi htjela da dođe do "zahlađenja" odnosa. To ne bi bilo dobro.
S mamom isto tako imam savršen odnos (dobro, to i nije neka novost) pa me sveukupno sve to malo bedira. Ili još bolje, izluđuje.
Ponestalo mi je riječi pa je ovo sada kraj.
Pozdrav
- 14:40 -