srijeda, 29.03.2006.
hello again
Hello!
Evo da se napokon javim. Prošla dva dana nisam imala volje pisati postove, a ni sad mi se baš ne da, ali baš zato što mi se ne da ću napisati.
U pon me digla geografiju... Nisam ništa znala... Dobila sam jedan... A mama sutra dolazi u školu...
I pon i ut i danas su mi tako čudni dani. Promijenila sam raspoloženje barem 100 puta. Od bezvoljnosti pa sve do neobjašnjivog osjećaja zadovoljstva. U ovom trenutku, dakle dok ovo pišem, sam pomalo živčana sa primjesama bezvoljnosti, ali i umora i nezadovoljstva. Ne, ne puca me depra. Samo trebam time out da se saberem i skupim snagu za nadolazeće dane. Jedan topli kakao bi mi bio od velike pomoći :-)
Mislila sam gledati utakmicu, ali ni za to nemam volje pa zato sad tipkam a da ni ne znam šta pišem. Pišem bezveze... Tek toliko da se pojavljuju neki crni znakovi na bijeloj podlozi. Pišem tek toliko da napravim nešto sa sobom jer bi u protivnom totalno poludila. Baš mi se sviđa pomisao da ljudi ovo čitaju i da ih ja davim svojim beskorisnim riječima napisanim tek toliko da se vidi da sam tu- da postojim...
No, dosta te dubokoumnosti. Danas neću pisati šta mi se dogodilo u školi jer mi se ne da. Neću pisati o odlasku na kavu sa frendicama jer mi se ne da. Neću zato jer mi se ne da. Ništa mi se ne da. Da budem iskrena, ne sjećam se šta je uopće bilo u školi niti o čemu sam pričala sa frendicama na kavi. Ajme, bit će da me puca amnezija! Ma kakva amnezija, samo mi se ništa ne da i to je to. Big deal...
Ajde idem sad gnjaviti nekog drugog. Mislim da bi pukla ako bi nastavila ovim tonom. Previše dubokoumnih misli za jedan dan, previše...
- 21:10 -