petak, 17.03.2006.
markiranje (drugi dio)
I tako... Nađem se ja sa Irom u 13.45 na trgu, tj. u 13.47 (da, ipak sam malo kasnila, ali se nije ljutila) i prvo smo otišle u Algoritam. Tamo smo malo ubijale vrijeme listajući časopise i dogovaranjem gdje ćemo poslje otići. Nakon toga, odlučile smo da ćemo otići na kavu u Hard Rock te smo to i učinile. Bile smo tamo gotovo 3 sata, ali imala sam feeling kao da smo bile samo pola sata. Potpuno sam izgubila pojam o vremenu. Skužila sam koliko je sati tek kada nam je konobarica prišla i lijepo, ali stvarno lijepo, nas je zamolila da platimo jer joj je smjena završila. Kada malo bolje razmislim, u tih 3 sata nismo ništa pametno napravile. Jedino što smo radile je bilo zivkanje i dosađivanje Irinim "frendovima" iz Varaždina. Ne kažem da mi nije bilo zabavno i da se nisam super zabavila, ali ipak mi je malo glupo što sam potrošila skoro cijeli bon na to. Nakon nekog vremena, pridružio nam se moj prijatelj Ajvan zbog kojeg smo prestale sa glupim zivkanjem i dosađivanjem. Čim je on došao, totalno smo se skulirale. Nešto kasnije smo otišle malo do Kaptol Centra da vidimo šta ima novo, ali smo se razočarale kada smo vidjele da nema ničeg novog i da je sve po starom. Nije prošlo dugo kad smo skužile da smo gladne. Odmah smo se dogovorile da ćemo do Megića pa smo to i napravile. Otišle smo u Megić i kada smo bile site svaka je otišla na svoju stranu. Ira je otišla u katedralu (najozbiljnije), a ja sam se zaputila prema doma. Dok sam šetala ulicom bilo mi je žao što nisam otišla sa Irom u katedralu jer me, prije nego što smo se razišle, pola sata molila da pođem s njom. Tada sam odlučila da neću više biti tako "mekana" i da više neću žaliti zbog takvih stvari. Baš me zanima koliko će to dugo trajati... Vjerojatno će biti kratkog trajanja kao i sve moje odluke, ali nešto mi govori da će ovaj put biti drugačije... Može li uopće biti drugačije?
- 22:45 -