..Na poljima od snova ne pušta se korjenje...

Bila sam na skijanju .
Jos uvjek gledam to sve s neke pozitivnije strane,iako mi je sve vise bilo muka tamo biti nego sto sam se veselila.
Sve se brzo dogodilo,prekratko je trajalo to skijanje da bi se ja mogla neceg sjecati.
Zašto?
Vjerojatno iz razloga sto se dobrim djelom nekih stvari nezelim sjecati.
Taj tjedan,je uglavnom bio pun suza za mene.
Tražila sam uzrok u nostalgiji za Zagrebom i Šijom...
Iako nije da pretjerano volim Zagreb a ni Šiju.I mene i Doru je pratilo neko depresivno raspoloženje.
Da sam stigla popit koju tekilu više,možda bi mi i bilo bolje.Ovako mi se od one jedne samo vrtilo što i nije neki gušt.
Dora je na neki način cjelo vrijeme bila pribrana...Držala me i tješila.
No one...pjesma na koju sam se par puta rasplakala.Slušam faking riječi i suze samo cure.
Kažem,na skijanju je bilo super,al kad dodes doma,i nemas kaj za radit 3 sata onda samo razmišljaš o nekim stvarima.
Cjelo vrijeme sam trpala lindit čokoladice u sebe...kad vidim čokoladicu padnem u trans pa je onda godilo.
Uz sve to Dora je na mobitelu imala pjesmu superman...
Svaki put kad sam ju čula,suze su sam počele curit.
Mozda zato sto mi je jebeno falio?
Ili zato sto je to njegov omiljeni bend?
Ili zato sto ga volim???
Mozda jedino dobro od svega je to sto sam se i uspjela slatko nasmijat rusima koje smo ja i Dora nazvale glup i gluplji jer vide livadu u eko časopisu i počnu se smijat ko ludi :S -.-
Eto tako,nova godina je za dva dana a ja sam jos na antibiotiku.
Rekla sam Jankecu da se drito idem ubit ak neozdravim,a on je reko da ce ak ne ozdravim doc dr ludi zeko pa cu ozdravit.
Hihihihi
Na skijanju smo se ja i Dora skompale s nizozemcima,brati i sisterka.
Fkt simpa lik i likica...bas su mi onako prirasli srcu.
5 minuta prije odlaska smo sjedili Dora,nizozemac (Hans) i ja i buljili u prazno i sutili.
Vjerojatno smo svi razmisljali o tome kako se mozda zadnji put u zivotu vidimo.
Razmjenili smo msn s njima nakraju,ja sam otisla van samo rekla bay...nekak me srce bolilo jer smo svaku vecer s njima igrali biljar...
Onda sam se vratila i ko neki tuzni pesek im dotrcala i zagrlila ih...
Na putu do spoing centra stavila sam kapu na glavu jer nisam htjela da vide da opet su mi suze...
Ovaj put zbog njih,jer stvarno predobri su
Dora je i kupila kondom s njegovim parama xD
Nakon svega,drago mi je kaj sam se vratila i kaj opet mogu biti ona stara...razigrana,vesela,djetinjasta...
2007 je bila i bolna,i tužna ali i sretna godina.
Pamtit cu ju po nekim stvarima,uspomenama i trenutcima.
I lošim i dobrim,iako bih neke loše najradije zaboravila.Ali želim se imat čemu smijat sa 60 godina ako to dozivim.
Dora je rekla kad smo odlazile: ah...vidimo se sljedece godine.
Ja sam samo tiho rekla da se svasta moze dogodit do tad...
Neznam na kaj sam mislila.Na nista lose,nadam se.
Novogodisnje odluke nisam bas donosila.
Zelim biti takva kakva ja jesam,i nezelim se mjenjat.Dobro,koja kila manje nebi skodilo.
Samo sam si zazeljela da se vise nikada nerasplacem osim od srece.I nezelim da mi omjeh silazi s lica.
Dori fala na svakom zagrljaju kad mi je bilo teško.
Btw. ljepa jakna
Svima sve najbolje za novu godinu...
Ja cu u nju uc s osmjehom na licu...i s njim...

Awww...
Owakoca ja sam prvo hepiii
Sutra idem na skijanje,i necu biti tu na Božić
Dođem dan prije stare godine...awww...bit će to duga noć
Pomirila sam se s Petrom B

Nista ljudi ljepo mi se zabavite prek ovih praznika...
Istulumarite na novu,ja ocuuuu
Pusaaa



Hepi nju jir i Božić...nek vam se sve ispuni u novoj godine.
Loše stvari ostavite iza sebe,a one lijepe neka vas podsjećaju da godina nije bila tako loša.
Rrrr...Vojim vas sve,pogotovo jednog ... koji nije mogo doc me poljubit prije nek kaj odem
Ppapapa

Evo me vratila se ja...
Onako dobre volje,sretna,pomalo zatelebana i hiperaktivna ko i uvjek .
Noćas,neak nisam mogla spavat.Nije mi se dalo spremat u sobi robu koja se nakrcala preko tjedna,jer nikad to odma ne pospremim pa sam ljepo si uzela fotelju na razvlacenje i u dnevni boravak...Ja i dva cucka oko mene.
Onda mi je pala ideja da malo otvorim prozor bilo je tak ljepo tiho...awww
Uglavnom...ja sam dobro
Ovih jos zadnjih 5 dana skole prije praznika mi je fkt tesko prezivjet.
Ko prvo u skoli sam katastrofa,DDD imam iz likovnog 4...to mi se nikad u zivotu nije dogodilo.
Očito da sam i zaboravila crtat .
Imat cu i iz tehnickog cetri juer nisam dobro nacrtala pincetu .
I tako...nije da mi je skroz svejedno al nije mi ni previše stalo.Neke cu ocjene popravit u to sam sigurna al neke se necu ni trudit popravit jer nemam volje.
U zadnje vrijeme smo svi neak prolupali ,onak Mia se reže .
Ja sam prosla tu fazu davno davno...nedorasla djeca.
Marojkica nam je zatelebana ko i uvjek...
Ja se pocnem smijat kad vidim Kajicku (profu) neznam zakaj,fala Kirstu njoj je to simpatično.
I tak...


Nikaj novog nema osim kaj odbrojavam dane kad cu na skijanje.Luda sam več od čekanja a toliko se zelim skijat jbtttt
I kupat u onom seksi bazenu i u malo zaostali disko al nema veze.
I nova godina će bit seksy...
Malo kod Ivone i tako
Nema pusenja,nema cuge... -.-...we will try xD,ne pa mi smo kul djeca
Neko tj. jedna osoba je jučer izvalila kak sam ja posebna...
Na to sam se baš slatko nasmijala,fkt sam posebna...Živčana svaki dan,kosa mi zgleda koda me struja stresla,zbog nekog neznam ni di sam ni kaj sam (to je donekle pozitivno,bolje u oblacima nego u surovoj stvarnosti),samo jedem i tako...
Nes ti kak sam ja pooosebna
Eto dosadan post...al neda mi se javljam se iz čiste pristojnosti,da na vašu nesercu nemislite da sam crkla
Pozdrav!

-Lucija-

Jako me malo stvari rasplače.Uistinu jako malo.Ne cmizdrim za gluposti,tip sam koji sve proguta a onda se ide osvecivat.


Nikada nisam preboljela smrt svog dede.
Evo,uskoro ce i suze kapnut na tipkovnicu na samu pomisao na njega.
Sjecam se njegovog lica,kao da sada stoji pred menom..
Njegove predivne plave oči i zarazan osmjeh.On je vjerojatno bio jedan od najboljih čovjeka koje sam ja poznavala.
Kao da se dogodilo sjecam se tog dana.Mama me probudila i rekla da je deda umro.
Taj dan ja sam imala natjecanje.Suze su samo tekle,kao nezaustavljiv slap za kojeg je i dan danas samo jedna riječ: deda
dovoljna da ga pokrene.Taj dan ja sam sve pregrizla,spremila se na natjecanje iz klizanja.
Dosla sam samo sam sutila,otrcala sam deset krugova oko dvorane obukla klizalje i na led.
Dok sam klizala,suze su samo kapale.
Taj dan ja sam prvi put u zivotu bila prva.
To je bilo za njega.Samo sam htjela dokazat koliko ga volim,koliko sam ga voljela.
Moj deda,koliko se god to cinilo smijesno i jadno al za mene je to stvar koja se nespominje.
Odlazak na groblje je bolna stvar za mene,ja nisam navikla na oproštaje,promjene.
Od tada sam odlučila da nikada vise mu necu otici na groblje,meni jedan spomenik ne predstavlja ništa.
To mi nije potrebno da bih ga se sjetila.Kada sam tužna,samo se sjetim njegovih slajnih,plavih očiju.
One me drže.Drže me uspomene,slike na njega.Ja sam cijelo djetinjstvo provela sa njim.
Moji roditelji kadkad nebi imali vremena za mene,on je za mene bio svijet.
Kada mi je teško,drže me uspomene,i to da sam imala prilike upoznat tako dobrog čovjeka.
On je to na kaj sam slaba.Moja bolna točka.Žigić i rana koja nikada neće zarast.


Ljudi uvjek imaju stvari koje cijene više od ičega,I stvari za koje nedaju da se po njima gazi.
Moji mama i tata su se stvarno jako trudili da zivim tako kako zivim.
Ciničan osmjeh i rečenica : pff pozdraiv si mamu.Mene je razljutila starasno
Roditelje,prijatelje,dečka i ljubav poštujem više od ičega.Moji stvavo nisu karakteristični za tinjeđere,ali ja se toga nesramim.Neki znaju kakva je situacija trenutačno.
Puno hvala TIni koja je bila uz mene taj jebeni petak kad je sve išlo po krivom.
Samo me zagrlila i rekla: neslušaj ju.
A ja vam kažem da više neču dopuštati da ta profesorica tako postupa samnom.
Nije me briga mogu imat i 2,zar bi ona došla tako i nekom zaista siromašnom:zar ti nemaš ništa za obuč?!
Tek toliko....I jedno mi nikada nece biti jasno: zasto ljudi mrze kada su drugi sretni?
-Lucija-

Znate onaj izopačeni osjećaj...priznat čete nešto,kaj nikad nebi učinili zato jer vas više boli glava od profesora i pravde?!
Tako sam se ja danas ujutro osjećala...
Pozvana sam na tjelesni (bila sam na porti),jer sam "zalila" Matei hlače u petak iz kojih je kapala voda...
Kada me profesorica pitala: Što je bilo...Rečenicu sam počela sa : ma ništa.
Na to saam dobila jezikovu juhu,samo samželjela objasnit,ali cjelo vrijeme se doimalo kao da nju zapravo i nezanima moje objašnjenje.
Svi su bili uz mene.Svi su pokušali objasnit...ja priznajem tjekom tog razgovora sam bila i drska i bezobrazna.
Nije to bilo bez razloga,gledala sam prema stropu kako nebi suzu pustila.Jer sam bila nevina stajala,okrivljena za nešto kaj nikada nebi napravila...
Profesorica mi je postavila pitanje: zašto ti nju odbacujes iz svog društva,zasto ju vi kao razred ne prihvačate...
Za mene su to bila i više nego mučna pitanja...
Odgovorila sam: Od kuda da ja to znam...mene baš briga za nju,nitko me nece tjerati da se druzim sa njom...i stvarno mi nije stalo
Profesorica je...kako se meni čini još više se razljutila na to...
Htjela sam biti pristojna,stvarno sam htjela...I bila sam,kipjela sam iznutra...
Ja znam da mene ta profesorica na neki način nije voljela.Nisam tome pridavala pozornost.
Za prihvačanje sam bar ja uvjek imala razumjevanja,netko ti se svidi a netko ne i bože moj.
Ali ovo što se danas dogodilo je bilo krajnje neugodno.I za mene i za Tinu.
Poslje su mi rekle cure da sam se stvarno dobro držala u tom razgovoru.Ja bih rekla da nisam,...tj mogla sam
al ona mala trunčica pristojnosti mi to nije dala.Ponos me držao jačom od svih njenih riječi,gore glavu i hodaj dalje
vrtilo mi se po glavi.Opet je moj kadkad pretjeran ponos učinio svoje.
Nakraju iz škole sam izašla s osmjehom na licu,dali je kriv za to on ...neznam...
Ja znam da nisam kriva,znaju i cure.
Postoji niz dokaza da to nisam napravila...
Ispričat se neču niti namjeravam,nisam kriva i neka ima grižnju savjest onaj ko je to napravio a ja sam zbog njega danas morala trpjet svašta.
...Toliko o poštenju i pravdi u našoj školi...


-Lucija-