Iako mi je upropastila moj 13. rođendan. Nije tu stala. Iako je u školi nisam duže vrijeme vidjela, bilo je sve u redu, dok ja nisam otišla na natjecnje iz matematike.
Ja slijedeći dan dolazim u školu, onako sve normalno, ali primjetila sam kako je društo nekako oko mene drugačije.
"Što vam je?"- upitah.
"Ubit će te?"- odgovori jedna cura.
Nije mi bilo niša jasno, što se događalo, ali zvonio je sat i otišli smo u razred. Onako svi su se okupljali i na jednom.
"Što si govorila da sam krava bez mozga?"- upita jedna.
"Što si govorila da se ulizujem dečkima?"- upita druga.
"Što si govorila da sam glupača na kvadrat?"- upita treća.
I tako svi redom, ja sam bila u šoku, ja nisam osoba koja ogovara, što se to dogodilo, kako se to dogodilo, kako su tako lakovjerni. Nikada se nisam posebno družila sa njima, ali ovo je pretjerano, tada sam ugedala nju, nju sa osmjehom na licu, priča, priča.
Tada dolazi jedan od dečkiju sa stolicom:
"Ubit ću te!"- reče.
"Ajde, samo probaj, da vidimo, čekam!"- odgovorim u šoku.
Zašto je ona bila tamo, možda se samo dogovarala sa nekim, zašto je štajala sa smješkom na licu. I napokon zvoni sat, nastavu nisam pratila, jako sam se zabrinula, što se to dogodilo?, razmišljala sam.
Napokon je došao mali odmor, saznala sam da je ona svašta govorila da sam ovog ljeta samo ogovarala ove svoje iz razreda, čak je rekla da nosim tatine čarape. Kao prvo ne nosim ih, imam svoje, kao drugo, kome ljeti trebaju uopće čarape.
Teška odluka.
Pljusnula sam je. Čulo se, ali nije reagirala, koja glupača. Najrađe bi je zadavila. Ali žao mi ju je, tako je nisko pala. Noćna mora, traje i traje, nemam više mira u razredu, sve radi nje, ne samo da mi je upropastila rođendan, nego i školsku godinu.

Ovo je istinita priča.
Za sve nove koji ovo
čitaju "ona" je moja
prva rođakinja.
Duga je ovo priča,
još slijedi jedan post.
Ovaj je napisan u
dijalogu, da bolje
objasnim.

Pravila za komentiranje:
Bila bih zahvalna na pokojem
savjetu, jedan komentar,
bez svrati i komaj. Hvala.