::LUCY FAIR::

nedjelja, 08.01.2006.

GOVOR O DOSTOJANSTVU ČOVJEKA

Zanimljivo je čitati forumske rasprave. Britkost argumenata i dovitljiva nastojanja da se druge uvjeri u ispravnost svog stava uvijek me iznova oduševe. Ponekad se dostignu i vrhunski retorički dometi. Eto jednog, na temu opravdanosti fizičkog kažnjavanja djece:
«U naše vrjeme se puno njih pravi pametni sa tom psikologijom odgoja. Koda su naši predci bili glupi i zaostali kad su izumjeli da batina je iz raja pobijegla? Mene je otac tuko prutom, kocem, uzdom od tovara i auspuhom od traktora, pa šta mi danas fali? Sad sam čovijek na mjestu i to ne na bilo kojem. Nego sam zamijenik šefa što me on lićno postavio jer se sa njime odlićno slažem ko da mi je rođeni otac.
A da me se je u mladosti pustilo da radim kako hoču i bez batina nebi ni završio nikakve Škole jer sam mrzijo učit i ništa mi nije moglo uč u glavu. I bijo bi ja sad budala ko oni šljakeri šta su vani na hladnoči a ja ih gledam iz kancalarije i smijem se. Ko njim je kriv? Neka oni ne krive ni šefa ni gazdu ni politićare. Nego svoje roditelje šta ih nisu znali dotjerat u red da postanu neko i nešta ko ja. Ja imam Diplomu u đepu i ljucko dostojanstvo i u dobrom odnosu sam sa gazdom i šefom. I ništa se ne bunim ako se izgalame na mene da sam glup ili kad dobijem nekad pljusku od njih, jer su oni meni nadredženi i to je meni normalno. Ja sam ko mali oćvrsnuo i znam sve podnjet kako treba i izborit se za sebe. A djeca šta ih se danas odgaja sa cilemile fini razgovori i psikološke metode tuč če sebe poslje lopatom po glavi da gdje im je pamet kad je ne maju. Jer se drvo savija dok je mlado i djete treba uputit šta valja a šta ne i nalupat za svaku grešku dat batinom po tikvi tako da se naući i razvije entelegenciju i postane uspravan čovijek.
Kadbi svi roditelji imali to znanje i odgovornost nebi bilo huligana ni droge i onih diskaća na svakom čošku. Zato sam ja danas svojemu ocu zahvalan šta me je izveo na pravi put a ako bi išta jedino bi mu zamjerijo šta nije bio i strožji pa bi možda ja sad bijo na još večem položaju. Makar nikad nije kasno pa tako mene žena nagovara da neka se kandidiram na slijedečim izborima za precjednika države jer bi ovu zemlju napokon trebao vodit neko školovan i ko zna pametno razmišljat onako ko što je Đorđ Dablju Buš u Americi! Mislim da ču je poslušat i nadam se da čete svi glasovat za me. Bog i Hrvati, pozdrav od diskuntanta Face!»

Lucy Fair, vaša dopisnica iz Zone sumraka