::LUCY FAIR::

četvrtak, 07.10.2004.

SESTRE KARAMAZOVE O ZLOČINU, KAZNI I IDIOTU

Moja starija kći puna je suosjećanja i blagosti, kao Aljoša Karamazov.
«Kad je netko zločest, treba mu oprostiti, a ne kazniti», zaključuje u skladu sa svojom prirodom, «jer nitko ne postane bolji ako se loše postupa s njim.»
«A što s onim dečkom iz drugog razreda, koji je bacio ciglu na peseka i slomio mu šapicu? I ti bi mu oprostila», provokativno uzvraća mlađa, «a pesek je bio sasvim mali i tako je žalosno cvilio.»
«Ipak mu treba oprostiti. Nije on kriv, nego njegov tata, koji jako puno pije i tuče sve u kući, pa je zato dečko postao zločest», opravdava sestra milosrdnica malog nasilnika.
«Onda tog tatu treba u zatvor!»
«A što ako je njegov tata postao pijanac i budala, zato jer su njega roditelji puno tukli, kad je bio mali?»
«Svejedno treba u zatvor. I njegovi roditelji isto!»
«Ali oni su već umrli.»
«Baš dobro da jesu. A i pijanac će brzo umrijeti. Od alkohola se dobije rak.»
«Od pušenja se dobije rak, a od alkohola čiroza.»
«Neka, ipak će odapeti i jako će ga boljeti dok bude crkavao. Fino, fino! Imaš ti pravo, seka, onda ga ne treba u zatvor. U zatvoru ne smiju piti, pa bi mogao ozdraviti. Ne, treba mu fino oprostiti. I lijepo postupati s njim – maknuti ga iz njegove kuće i s posla, tako da se ništa ne brine. I dati mu svaki dan besplatno alkohola, koliko god može popiti, idiot jedan!»

Lucy Fair, vaša dopisnica iz Zone sumraka