okrutnastvarnost
09.08.2007., četvrtak
Radi slabosti se faliva
|
Sto moram uciniti da ga zaboravi, da ga prebolim, da ga vise ne volim???? Ma zadovoljila bi se s tim da ga bar malo manje volim, ali nikako da uspijem. On je krenija dalje, a ja ne mogu nikako, zivim u proslosti i ne mogu se iz nje izvuci. Pokusala sam i dalje pokusajem, ali uvik kad pomislim da sam na dobrom putu da uspijem nesto se dogodi sto me vrati u proslost. Prosli vikend je bija odlican. U petak sam upoznala tipa koji me u malo vrimena zainteresira i izasli smo u subotu, nedilju i ponediljak. Momak je odlican i bilo mi je super s njim, napokon nakon dugo te tri veceri sam se smijala, ali ono od srca. Tribali smo se naci opet sinoc, takav je bija dogovor. Sve do jucer sam mislila ima nade za mene i onda me jedna sitnica posjetila na Hrvoja i vise nisam imala volje za nista. Svatila sam da mi je on potreban za sricu kao sto mi je i zrak potriban za zivit. Usprkos svemu nisam tila otkazati dogovor, odlucila sam izaci s Frankom, jer sam bila sigurna da ce me oraspoloziti, a i tribala mi je necija paznja, bilo cija. Vec sam se gotovo bila spremila za izlazak kad zazvoni mobitel, melodija koja jako dugo nije zazvonila, osikle su mi se noge, znala sam tko zove. Mobitel mi tako zvoni samo na jedan broj! Hrvoje!!!!! Ja: "Halo" On: "Ej, M.........." Ja: "Ej" On: "Sta radis" Ja: "Nista posebno, zasto?" On: "Volija bi te viditi" Ja: "Zasto?" On: "Zar je to zabranjeno, jednostavno volija bi te viditi, zar nesmin?" Ja: "Tebi nije nista zabranjeno, ali sta ce ti reci cura, cula sam da ti je strogo zabranjeno da me vidis, cak i da me zoves" On: "To je istina, ali ona ne mora znati, ne mora nitko znati" Ja: "Nisam sigurna koliko je to pametno" On: "Zasto?" Ja: "Zato sto i ja zelim kreniti dalje, a u tome necu uspiti ako imam ikakav kontakt s tomom" On: "Molim te samo veceras, moram te veceras viditi, ucini to radi svega sto smo zajedno prosli, tribas mi veceras" Ja: "Imam dogovor" On: "Otkazi molil te. Znas da nikada nikoga za nista ne molim, ali veceras tebe molim da se vidimo" Ja: "................dobro, kad i di?" On: "U 11 na istom mistu" Ja: "OK" Nakon razgovora nazvala sam Franka i otkazala dogovor, bilo mi je za, ali ne toliko da ga ne otkazem. S Hrvojem sam se nasla kako smo se dogovorili u 11 na starom mistu, na nasoj pustoj plazici. Dosa je prije mene, sidija je na plazi zagledan u pucinu. Dok sam hodala prema njemu nisam mogla disati od uzbuđenja, srce je lupalo sto na sat. Sila sam pored njega pogledala ga, samo rekla evo me i zagledala se u pucinu. Tako smo u tisini sidili neko vrime, pocelo se spremati nevrime, pocele nebo parati munje, a mi samo sidimo i sutimo. Sutnju sam ja prekinila pitanjem zasto me je mora viditi, dugog i tuznog pogleda me je pogleda i reka "Veceras te tribam vise nego ikada" zagrlija i poljubija. Pocela je padati kisa, a mi smo se prepustili jedno drugome. Opet smo skupa docekali zoru, sinoc sam opet bila samo njegova i on samo moj. Na rastanku je reka "znas da je ovo bilo sad i da se vise nesmi ponoviti", na to sam rekla "znam, sad se moras vratiti njioj". Jos je samo reka "oprosti", poljubija me jos jednom, sija u svoje auto i otisa. Danas je bol ogromna, ali sinoc je opet bija samo moj, bija je pazljiviji i njezniji nego ikad!!!!!!!! Znam da sam falila i da to nisam smila dozvoliti, ali neke su stvari jace od covika. Gotovo svemu se mogu oduprit, ali njemu ne mogu, on je moja slabost koju ocito zna iskoristiti. |
07.08.2007., utorak
|
TRIBAM TE, NE MOGU VIŠE NI DAN ŽIVITI BEZ TEBE |
