okouhonos

Rano jutro pola-šest, moja milena i ja ispijamo kavu i topli čaj od cimeta.
Jedino tada smo zajedno – sami, sve minute vremena koje prolazi su samo naše.
Obično razgovaramo o svemu oko nas.
Ona lagano uzdahne, polagano ispriča sve o svemu, rekavši tiho : Jadni mi.

Držimo se kratko za ruke i gledamo se u oči.

Ja joj potom opširno o svemu odgovaram : Blago nama.
Lagano dišemo i čekamo da krene još jedan dan naših života.