Kako si mogo
samo Srbe da voleš?
Srbe samo.
Kako si mogo?!
Tako sposoban, a zločest!
Farizej. Podmuklac.
Nisi verovo da
Hrvaska može da vaskrsne.
A da slavijosrba
može da padne.

Moja LIJEPA živi.

A tvoja je pala.
S tobom zaveka.
I udavila se u
tvojim pesmama. Podmuklim.

Otrovo si celu
mladu vaseljenu.
Nije čudno što
Šerbe nariču ko
pijani kočijaši.
Mislili su
još malo pa ćemo
bez metka
Hrvasku ko talog
da popijemo...

Imamo mi takovi
na prestolju.
I šerba,
i mesana,
i miloša,
i milurda,
i manila,
i mrlana,
i bleka...
Šaraju Ulicom,
prodaju
i zrak i vodu,
san-uju,
memorand-uju,
mladež plaše
i kvadratiće premazuju...
Ko će to sve
da nabroji?!
I pesme podmukle,
i metci,
i mine,
i kame...
gube smisao
jer ne inspirišeš
ni zemlju
ni vaseljenu...
Da ne poveruješ!
Kako to?

Štaš kad se mi ne damo!

Jer imamo dUha Croatie, Hrvatske, ako ne razumeš strani...

Svejedno mi je oćeš li da se pokaješ pred Bogom, ako ćeš da stigneš do Njega, ako će
uošte da te primi.

Ja sam tU, u svom Domu, uz svoj Dom, za svoj Dom...

Možeš li to uošte da upamtiš jedared?
I braća ti?
H.H.