Obecana Zemlja je naziv za zemlju koju je, prema biblijskom nauku, Bog izabra za svoj narod i u kojoj se rodija, zivija, umra i uskrsa Isus.
E sad, ne bi ja o toj zemlji...malo bi o zemlji koja je idealna u puno drugih aspekata...
...zemlja za ciji narod slovi da je ugodan i prijateljski raspolozen
...puna kulturnih razlicitosti
...s ukusnim i lipim gastronomskim obicajima i delicijama
...zanimljiva sa turistickom ponudom
...vrhunskim brandovima
...specificnim imiđom koji privlaci ulagace, turiste, poslovne ljude
...ekonomski „sređena“
...ukratko, pozeljno misto za zdrav i lip zivot.
I nije daleko ta obecana zemlja.
Cak mi se cini da je nazirem u daljini.
Samo triba uporno i neumoljivo veslat, bas ka' moji veslaci sa Maratona ladja na Neretvi.
...jebat ga, samo lavor u kojem mi plovimo nije narocito stabilan, i srica nasa sta je voda u kadi...jos poprilicno mirna.
Kako uvik postoji ali, tako i u ovom slucaju nije iskljuceno da se voda iznenada uzburka...mozda iznenada puhne bura il' jugo!?
...mozda se dignu tako veliki valovi da se taj lavor privrne, potopi...
Morskih pasa, doduse nema na vidiku, jedino sta povremeno neki mracni likovi s tamnim ocalama pisaju u kadu odmah tu pored nas.
Smrdi za popizdit i to smo nekako podnili, ali neki su poceli da prostis i srat!
Najgore je jos kad ti isti iznad nas pustaju vodu da operu ruke, tad nas lavor, nas brod crveno plavi...zamalo da se potopi, privrne!!!
Ipak nas to nije uplasilo.
Hrabar smo mi narod...znamo trpit!!!
Jedino se plasim da neko od tih budala sa crnim ocalama ne izvuce cep iz kade...bojim se da bi to nasukalo nas malesan brod, a onda odosmo svi u p.m. na kvadrat.
A bolji zivot samo sto nije.
Gotovo sam siguran da ga nazirem u daljini.
...samo cvrsto drzimo vesla i jako veslajmo!!!
...i molimo Boga da opet ne padne magla.