Danas slavimo Dan planeta Zemlje koji se u svitu obiljezava jos od 1970. godine, a u nas eto tek od 1990-te.
Ha... kad se malo bolje zamislin, pari mi da nam je danas majcica Zemlja toliko ugrozena i sjebana da bismo njezin dan tribali zapravo slavit svaki dan.
Sitim se jednog splitskog festivala ranih 80-tih, kad je nas popularni Roko Prc tj. sad pokojni Boris Dvornik piva jednu simpaticnu pismu koja je isla nekako...ovako:
...a ca je, aaaa?
...iljadu godin se arci i cinidu monade, i nikome nista, aaa?
...tilo bi van se jos iljadu, je li bogati?
...ma ca mi govoris?
...sve ce odletit u lagun, sve u ariju...dobit ce ova zemaljska balota po cukarijeri, ja ti govorin!
...ni krpas od nje nece ostat, sve ce se dezvat, smecit, raspast, ruminat, kalamastrat!
...kupit ce nas po ariji!
Slusajte vi mene ca van ja govorin:...Iljadu - si, ma jos iljadu - no!!!
Lipo je to covik otpiva i sve mi se vise pari da nismo puno daleko od toga....
Hmmm!!! Mille, non piu mille!...tribali bi se svi laganini u sebi upitat mozemo li pojedinacno svojim odgovornijim ponasanjem napravit neke promine na bolje dok jos imamo vrimena...ako vec nije kasno!!!???
Daaaa, svit se jos vrti ka' i prije...samo ne znan dokle ce i kad ce nas jednom vrag odnit!?
...ali sumnjam da ce nam igdi bit lipse i da u beskraju svemira postoji jos jedna ovakva plava lipotica!