Are you as good as I remeber, baby?

Obožavam ove čarapice i baš sam ovakav outfit neki dan imala.

Da. Znam da je vama nekima onaj zadnji post bio jako seksi, vjerujte, i meni je bio, a tek iskustvo... Našla sam ja Maxa i na netu, da vam sliku stavim, mislile bi da lažem. Al ću vam stavit jednu tu, čisto da se pohvalim. Jedna je frendica mislila da sam joj poslala sliku nekog glumca. A ono zbilja Max i ono zbilja sam ga ljubila. Joj samo kad se sjetim...

Kod mene se inače ništa posebno nije izdogađalo, ali je bilo zanimljivih sitnica. Bila sam na Milijunašu, nisam nažalost osvojila milijun. Nisam imala dovoljno brze prstiće. Sve je drugačije kad sjednete na tu stolicu, drugačija perspektiva, malo treme i malo umora (jer smo na HRTu bili od 11 ujutro, a snimanje je bilo tek u pola 5 popodne) i sekunde jednostavno odu. Emisija će se emitirati iduće nedjelje, dakle 30.5. pa ko se sjeti nek gleda. I to će biti zadnja emisija Milijunaša koja će se prikazivati, odlučili su više ne obnavljati licencu jer im je preskupa tako da ga najesen neće više biti.

Rezervirala sam avionsku kartu. Sad još viza i to je to. Letim 1.7., nekim čudom sam našla kartu direkt iz Zagreba pa preko Londona do New Yorka za samo 670 dolara. Ja sam računala da ju neću naći za manje od 1000 dolara i već se pomirila s tim, a kad ono... Čim sam vidla ponuđenu cijenu, iste sekunde sam išla rezervirati. Povratak mi je rezerviran za 12.10., tako da sam doma nakon 3 i pol mjeseca. I sad je već i karta rezervirana, a ja još uvijek nemam osjećaj da odlazim. Imam posao, imam kartu, znam da idem, ali ne, kao da će se nešto dogoditi i da neću otići. Mislim, nema te sile koja bi me zaustavila, čak i da vizu ne dobijem, imam turističku pa mogu ići, ali nekako mi je taj osjećaj uvijek prisutan. Možda zato što dio mene zna koliko će mi teško biti otići.

Imam novog psa. Tj. nemam ju još, ali sam ju rezervirala i imat ću ju za cca 3 tjedna. Nadam se i manje. Curica je. Preslatka je, čim sam ju vidla, rekla sam "To je ta". Primila sam ju da ju malo pomazim, a ona me polizala po nosu. To mora da je ljubav... Sjećam se da sam isto tako izabrala i Bena, čim sam ga vidla, rekla sam da hoću njega. I sad sam već šest mjeseci bez njega, a znate koliko sam plakala za njim, sad će mi ova mala curica praviti društvo, nažalost, samo dva tjedna prije nego odem, ali vratit ću se ja, a onda s njom u šetnju.. Jedva čekam da ju dobijem.

I bijah jučer na Guetti. Inače bih na kraju rečenice stavila uskličnik, ali nekako sam ostala bez entuzijazma. Možda bi bilo bolje da nisam umirala od umora i da me noge nisu toliko boljele. Jer sam protekli tjedan radila duplu smjenu, u najudarnijem tjednu u mjesecu, radila sam u četvrtak čak od 8 do 20 sati, u petak sam išla van i ostala do jutra, pa onda u subotu na Guettu. Karte smo F. i ja inače nabavile po povlaštenim cijenama i već ih platile, a onda me na dan kocerta (iliti jučer) za dobro jutro dočekala poruka "Čestitamo, Tuborg vas časti s dvije ulaznice za Davida Guettu!" Prvo sam mislila da se netko šali, ali ne, osvojila sam karte i to zahvaljujući jednoj strugalici Tuborga koju sam nažicala u Bircu, nisam čak ni pila Tuborg, poslala sam kod i gle, osvojila karte. Pa sam ih lijepo prodala, zaradila 300 kn (mogla sam i više, ali prodala sam ih frendovima pa ono) i u biti bila besplatno na Guetti. I velim, bilo je super, odličan doživljaj, plesala sam ja pomalo, čak sam se i naskakala na svoju omiljenu, ali umor je radio svoje, nisam mogla dati maksimum. Zaspala sam ko mala beba u autu na putu doma.

Danas sam pola dana provela u krevetu, ali doslovno, probudila sam se u pola 4 popodne pa jela pa opet malo ležala pa podvečer otišla na sladoled i sad sam ponovno u krevetu. Idući tjedan radim ujutro, ali hvala Bogu, samo jednu smjenu, a u četvrtak kolokvij... Ajme meni, naporno mi je ovo sve, a isto takvo ljeto me čeka.
Eto, odoh sad ja malo do vas pa opet spavat, šta ću drugo...

Ljubi vas Ruby!

Come along, come along with me...

Jedna i više nego prigodna

Nakon što sam s F. već nekoliko tjedana pričala o tome koliko mi fali seks - jebiga, fali mi - i nakon što sam već zaključila da ću otići u Ameriku bez istoga, sile svemira su se pokazale toliko dobrima i jučer mi poslale priliku za ono što trebam. U obliku najljepšeg dečka kojeg sam ikad u životu vidla. Ikad. Ne pretjerujem. Nijemac. Max. 26 godina. Samo jučer u našem gradu. Koji klišej. Nema veze. Nisam sigurna, ali mislim da sam doslovno zinula kad sam ga vidla. A kad sam shvatila da je u društvu našeg poznanika i kad smo se smjestile k njima za stol, mojoj sreći nije bilo kraja. Iako, nije mi bilo lako. Ali zbilja. Jer svi smo, gle čuda, bili u Supermenovom klubu. A Supermen je baš onda odlučio biti dio našeg društva jer je naš poznanik i njegov poznanik, naravno. No, anyway. Tako smo Max i ja malo pričali (na engleskom, jer je moj njemački i više nego zahrđao) i sad kuži on da ja njega pogledavam (već mi je neugodno bilo, ali bio je toliko lijep da se nisam mogla suzdržati) i kužim ja da on pogledava... pa, nas, nisam znala koga točno.

I tako odem ja u pauzi plesa na wc, vraćam se natrag, borim se kroz gužvu, kad eto njega, ide mi ususret. Ono što sam uspjela shvatiti bilo je da želi izaći na zrak, pita jel idem s njim. Sad sam znala kaj hoće, ali reko - koga briga - idem. Šetali mi tako malo, znamo i on i ja kaj slijedi i primi on mene i poljubi. Ja sam u sebi samo zahvalila nebesima kaj sam depilirala sva strateška mjesta nakon dugo vremena. I tako šećemo mi dalje, svako malo smo se stisnuli u mrak i kao, odlučim ja da je najbolje da se vratimo unutra. U onoj gužvi unutra sam uspjela samo reći F. da smo se Max i ja lijepo zabavili vani i svi ostali dalje plesati. Max i ja se smješkamo, nitko ne kuži o čemu se radi... Kaže on meni da bi volio još se malo zabaviti sa mnom. Odgovaram ja njemu nek ide van, ja ću doći. Opet ista priča, opet šetnja, opet mrak... Ali ajme. Nisam mogla. Do kraja. Jednostavno nisam. Dečko je bio oličenje ljepote, sladak, drag, pametan, ali - nije išlo. Letjele su i moje i njegove ruke na sve strane, ali jebiga, do kraja ne bih. Ali samo kad ga se sjetim, zatitra mi želudac. Bio je ok, shvatio je da ne želim i rekao da mu je žao, ali ok. Ma slatkiš jedan od dečka. I tako se mi vratili unutra, plesali, gledali se i smješkali... Samo mi je poslije rekao "I so wanna sleep with you." Malo, jako malo mi je falilo da ga ne odvedem u wc. I tako ja, eto, još uvijek (ali svojevoljno) bez seksa. Jer ne mogu ja to. Jer kad pomislim na seks, pomislim na Supermena. Eto.

A onda nam se opet pridružio i Supermen, za kojeg mi je F. rekla da je dolazio pitati di sam, a ona mu je stalno odgovarala da sam na wc-u. Ne znam jel skužio kaj, al mislim da nije, jer mi je kasnije rekao za Maxa da mu se čini da se trudi oko mene. E da je znao da se trud isplatio... A svaka njegova druga rečenica bila je kompliment upućen meni. Pa mi je pokazao da čuva sve moje poruke. Pa me pitao kako će bez mene kad odem. E pa ne znam kako ćeš. Ali hoćeš. Bilo je to zapravo dosta smiješno, Supermen sjedi kraj mene, a Max pleše i gleda me onim prekrasnim čokoladnim očima.. Jao koliko je lijep... I kad sam se otpremila doma, pozdravila sam Supermena, a on me povukao k sebi, zagrlio i rekao "Znaš ti koliko ja tebe volim? Jako, jako, jako te volim". Aha. Pa baš lijepo. Ajd bok.
Inače bi me tom rečenicom izbacio iz takta i ne bih mogla spavati, ali zaspala sam ko beba s osmijehom na licu - misleći na lijepog Maxa. Aaaaaaaaaah.

Ljubi vas Ruby!