Ne znam.

KLIK (ugođaja radi)

E ne znam otkud da počnem pisati. Umjesto da uređujem prezentaciju koju pišem za jedan portal i koju moram poslati do nedjelje, ja idem tu pisati. Ali ne da mi se raditi ništa. NI-ŠTA. Najradije bih spavala 24/7. A ni tu me nije dugo bilo i došlo mi je da se javim. Prezentaciju stignem uređivati sutra prije posla.



Ostala sam bez psa. Bila sam najžalosnija na svijetu kad sam to sazanala. Pregazio ga je vlak. Zapravo, nije ga pregazio, mislim da ga je samo udario, jer on je bio čitav, mislim da je bilo unutarnje krvarenje. Plakala sam kao malo dijete. Imala sam ga šest godina. I bio je to najbolji pas na svijetu. Ali najbolji. Bio je kao član obitelji, doslovno. Pratio me kud god sam išla, išao sa mnom u dućan i čekao me ispred. Nikad nije bio na uzici, nikad dresiran, ali skoro je pričao koliko je bio pametan. Onako, "street smart". I bio je prelijep. I znala ga je cijela ulica. I svi iz ulice su bili žalosni kad su čuli, jer su ga svi, ali svi voljeli. Ja sam ga obožavala. I svi su me pitali zašto toliko plačem zbog psa. A ja sam im svima odgovarala: "Da ste jednom vidjeli toga psa, znali bi zašto toliko plačem". Znate kako je kad se vežete za životinje. A ja sam se za njega vezala iste sekunde kad sam ga vidjela i ljubav je, eto, trajala šest godina. Imala sam pse i prije toga, ali nijedan nije bio kao on. I nijedan ga neće zamijeniti.



Imala sam pauzu od recimo dva tjedna na poslu u T-comu. Prošli tjedan sam opet počela raditi. I taman mi je dobro došla ta pauza. No nisam ljenčarila. Odradila sam jedan posao kao hostesa i naravno, na bazenima. Pitala me jedna susjeda kad sve stignem. A eto, stignem. Rekla sam vam, samo da ne mislim. I prošli sam vikend imala božićnu feštu s kolegama iz T-coma, ma baš nam je bilo super, samo što sam imala nekih fizičkih problema i nisam mogla dugo ostati. Kad sam već kod tih problema, provodila sam neke dane u bolnici, radila neke pretrage. Imam česte (prečeste) glavobolje i to jake (prejake) pa hoću znati o čemu se radi. Pa je doktorica usput vidla i stanje mojih bubrega pa me poslala i na kontrolu toga. Sinuse sam snimila, imam neke šupljine i devijaciju nosne pregrade (votever) i obavila ultrazvuk bubrega - imam ciste veličine do 5 centimetara. Jako lijepo. I dosta neugodno. Još u petak idem na snimanje glave pa da i to vidimo. Sigurna sam da budu i tu nekaj našli.
A onda poslije snimanja glave idem na - snimanje spota. Hihihih, da. Dečki iz mog grada potpisali su ugovor s jednom poznatom diskografskom kućom i sad snimaju video za svoj prvi singl. I eto, pozvali me da sudjelujem jer im sličim na nekog, nisam točno ni skužila koga... Pa ćemo vidjeti kako će to ispasti. U svakom slučaju, znam da će biti zabavno jer znam dečke, družim se s njima vani pa eto. Kad postanu popularni u cijeloj Hrvatskoj, hvalit ću se da sam bila u njihovom prvom spotu.



Danas mi jako fali Supermen. I falio mi je jako kad sam ostala bez psa. Plakala sam mu na mobitel tu večer. On me zove tu i tamo. I onda mi kaže kako je jadan jer nismo zajedno. I ljuti se na mene kad se ne javim od prve. I kaže mi da ne da me voli, nego obožava, ali me ne želi mučiti dok je u toj fazi. A ja... Ne znam. Teško mi je bez njega. Jer me sto stvari dnevno podsjeti na njega i tako mi fali u nekim situacijama... I onda sam jedan vikend bila pijana i glupa i poljubila jednog, možemo ga nazvati, frenda. Poljubila na dvije sekunde možda. I osjetila grižnju savjesti. Danas sam zvala Supermena, čisto da ga čujem. I onda me isprovocirao tim svojim djetinjastim ponašanjem i krenulo je sve u krivom smjeru i priznala sam mu za tog frenda. Nema mi prava prigovarati, zna on to. Ali mi je rekao da mu je došlo da plače. A ja sam jadna i tužna i ljuta jer on zna da bih mu se vratila da me poželi. I radije bi "plakao" zbog toga nego nešto poduzeo. Toliko o ljubavi. I često se ulovim kako se pitam di je nestala ta sva ljubav? Jer mi smo se voljeli, stvarno jesmo. Di je to sve? Rekao mi je da se seli u stan, suze su mi krenule. Jer smo mi fantazirali o tome kako ćemo stalno biti kod njega dok se useli u svoj stan... A sad će on vjerojatno tamo biti s nekom drugom... Ne znam. Teško mi je sve to. Prođe me, ima dana kad ga se sjetim tek navečer kad legnem. A onda se čujemo i on mi zvuči tako nježno i priča mi te lijepe, ali dvosmislene stvari i opet Ruby ispočetka. I znam da samu sebe mučim, ali ne znam drugačije. Glupača.

Ne znam.

KLIK (ugođaja radi)

E ne znam otkud da počnem pisati. Umjesto da uređujem prezentaciju koju pišem za jedan portal i koju moram poslati do nedjelje, ja idem tu pisati. Ali ne da mi se raditi ništa. NI-ŠTA. Najradije bih spavala 24/7. A ni tu me nije dugo bilo i došlo mi je da se javim. Prezentaciju stignem uređivati sutra prije posla.



Ostala sam bez psa. Bila sam najžalosnija na svijetu kad sam to sazanala. Pregazio ga je vlak. Zapravo, nije ga pregazio, mislim da ga je samo udario, jer on je bio čitav, mislim da je bilo unutarnje krvarenje. Plakala sam kao malo dijete. Imala sam ga šest godina. I bio je to najbolji pas na svijetu. Ali najbolji. Bio je kao član obitelji, doslovno. Pratio me kud god sam išla, išao sa mnom u dućan i čekao me ispred. Nikad nije bio na uzici, nikad dresiran, ali skoro je pričao koliko je bio pametan. Onako, "street smart". I bio je prelijep. I znala ga je cijela ulica. I svi iz ulice su bili žalosni kad su čuli, jer su ga svi, ali svi voljeli. Ja sam ga obožavala. I svi su me pitali zašto toliko plačem zbog psa. A ja sam im svima odgovarala: "Da ste jednom vidjeli toga psa, znali bi zašto toliko plačem". Znate kako je kad se cežete za životinje. A ja sam se za njega vezala iste sekunde kad sam ga vidjela i ljubav je, eto, trajala šest godina. Imala sam pse i prije toga, ali nijedan nije bio kao on. I nijedan ga neće zamijeniti.



Imala sam pauzu od recimo dva tjedna na poslu u T-comu. Prošli tjedan sam opet počela raditi. I taman mi je dobro došla ta pauza. No nisam ljenčarila. Odradila sam jedan posao kao hostesa i naravno, na bazenima. Pitala me jedna susjeda kad sve stignem. A eto, stignem. Rekla sam vam, samo da ne mislim. I prošli sam vikend imala božićnu feštu s kolegama iz T-coma, ma baš nam je bilo super, samo što sam imala nekih fizičkih problema i nisam mogla dugo ostati. Kad sam već kod tih problema, provodila sam neke dane u bolnici, radila neke pretrage. Imam česte (prečeste) glavobolje i to jake (prejake) pa hoću znati o čemu se radi. Pa je doktorica usput vidla i stanje mojih bubrega pa me poslala i na kontrolu toga. Sinuse sam snimila, imam neke šupljine i devijaciju nosne pregrade (votever) i obavila ultrazvuk bubrega - imam ciste veličine do 5 centimetara. Jako lijepo. I dosta neugodno. Još u petak idem na snimanje glave pa da i to vidimo. Sigurna sam da budu i tu nekaj našli.
A onda poslije snimanja glave idem na - snimanje spota. Hihihih, da. Dečki iz mog grada potpisali su ugovor s jednom poznatom diskografskom kućom i sad snimaju video za svoj prvi singl. I eto, pozvali me da sudjelujem jer im sličim na nekog, nisam točno ni skužila koga... Pa ćemo vidjeti kako će to ispasti. U svakom slučaju, znam da će biti zabavno jer znam dečke, družim se s njima vani pa eto. Kad postanu popularni u cijeloj Hrvatskoj, hvalit ću se da sam bila u njihovom prvom spotu.



Danas mi jako fali Supermen. I falio mi je jako kad sam ostala bez psa. Plakala sam mu na mobitel tu večer. On me zove tu i tamo. I onda mi kaže kako je jadan jer nismo zajedno. I ljuti se na mene kad se ne javim od prve. I kaže mi da ne da me voli, nego obožava, ali me ne želi mučiti dok je u toj fazi. A ja... Ne znam. Teško mi je bez njega. Jer me sto stvari dnevno podsjeti na njega i tako mi fali u nekim situacijama... I onda sam jedan vikend bila pijana i glupa i poljubila jednog, možemo ga nazvati, frenda. Poljubila na dvije sekunde možda. I osjetila grižnju savjesti. Danas sam zvala Supermena, čisto da ga čujem. I onda me isprovocirao tim svojim djetinjastim ponašanjem i krenulo je sve u krivom smjeru i priznala sam mu za tog frenda. Nema mi prava prigovarati, zna on to. Ali mi je rekao da mu je došlo da plače. A ja sam jadna i tužna i ljuta jer on zna da bih mu se vratila da me poželi. I radije bi "plakao" zbog toga nego nešto poduzeo. Toliko o ljubavi. I često se ulovim kako se pitam di je nestala ta sva ljubav? Jer mi smo se voljeli, stvarno jesmo. Di je to sve? Rekao mi je da se seli u stan, suze su mi krenule. Jer smo mi fantazirali o tome kako ćemo stalno biti kod njega dok se useli u svoj stan... A sad će on vjerojatno tamo biti s nekom drugom... Ne znam. Teško mi je sve to. Prođe me, ima dana kad ga se sjetim tek navečer kad legnem. A onda se čujemo i on mi zvuči tako nježno i priča mi te lijepe, ali dvosmislene stvari i opet Ruby ispočetka. I znam da samu sebe mučim, ali ne znam drugačije. Glupača.