Epilog

Kako da objasnim prošli post? Kao samo jednu od onih faza, možda. Ali samo kad se sjetim te faze, naježi mi se cijelo tijelo. Bila je to (s naglaskom na BILA) jedna od najgorih mojih faza. No, srećom, samo tjedan dana na moru poništilo je sve to.
Supermena sam na razgovor dobila tek noć prije nego što sam otišla. Jer jednostavno nisam mogla otići, a da ne riješimo to što je bilo, na bilo koji način, jer znam kakve bih bila volje i samo bih pokvarila raspoloženje svima oko sebe. I tako sam otišla do njegovog kluba i rekla samoj sebi da ne idem doma dok ne porazgovaramo. Frendica s kojom sam bila je znala o čemu se radi pa me uskoro ostavila samu s njim. I on onako ležerno mene pita: "Kaj je, mali?" A meni se grlo stisnulo da sam jedva mogla govoriti.
Ukratko, njemu sve ono nije značilo ništa. Povukao se u sebe zbog pritiska i jednostavno mu je trebalo nekoliko dana da dođe k sebi. A ja sam mu iskreno ispričala što se meni događalo tih dana i u kakvom sam bila stanju. I vidjela sam na njegovom licu da mu je žao. Ali mi to nije rekao. I pitala sam ga da mi iskreno kaže je li razmišljao o prekidu, rekao mi je "Ne. Ni na sekundu".
I otišla ja na more. U društvu četiri dečka. Šest sati, koliko smo putovali, provela sam s osmijehom na licu, dečki su fenomenalni, stvarno mi je trebalo tih šest sati. I onda tjedan dana s najboljom ekipom... Smijeha, alkohola, sunca, mora... Bolje nije moglo. Jedva čekam iduće ljetovanje, po mogućnosti s istom ekipom. I udebljala sam se dvije kile! Ali izgleda da se to ne vidi, jer su me neki od dečkiju na moru pitali jesam li bolesna, zašto sam tako mršava. A apetit je proradio, jela sam (i sad jedem) po pet puta na dan i možda dođe još koja kila...
I priznajem, mučila me još situacija sa Supermenom, namjerno ga nisam zvala, zvao je on mene, a onda me jedan dan iznenadio porukom: "A mali moj! Baš mi fališ, jakoooo! Trebam te da budeš kraj mene, da te ljubim i da pričamo. Sori kaj sam bio takav bio prema tebi, ali takav sam dok je pritisak na mene. Ne mislim na tebe da si radila pritisak, već posao glupi koji me radi totalno nesretnim. Vt."
Ono što me u toj poruci najviše razveselilo i što mi najviše znači jest to da je shvatio i priznao svoju krivicu i još važnije, ispričao se. I vidjet ćemo kako će dalje biti... Još moramo malo porazgovarati da riješimo to do kraja, ali nadam se samo da onakvih faza više neće biti.

Ljubi vas Ruby!