O vlakovima, reportaži i... Svemu pomalo

boomp3.com

Da vas najprije nasmijem, ispričat ću vam što sam napravila (ili što mi se dogodilo) u ponedjeljak. Probudim se oko 9, sjednem za komp, pijuckam Nes i razmišljam hoću li na vlak u 11 ili 12. Ako idem u 11, stignem i na predavanje iz PR-a, ako idem u 12, stignem taman na seminar. Ma, ionako ništa važno ne radimo na predavanju, idem ja u 12. Budući da imam mjesečnu kartu, blagajnu sam zaobišla i krenula ravno prema vlaku. Vlak stoji svaki dan na istom peronu, ali nešto mi je bilo čudno, nekako previše vlakova oko mene...Uletavam ja u svoj vlak, neka cura iza mene, zbunjena gledam u papir na vratima na kojem piše nešto "Osijek, Zagreb, Rijeka...". Pitam curu iza sebe jel je to vlak za Zg, da sam se malo zbunila ovim natpisom, ali kaže ona da je, da to vlak dolazi iz Osijeka i preko Zg ide u Rijeku. Ok. Uđemo mi, kad ono - iste sekunde vrata se zatvaraju i mi krećemo. 15 minuta ranije. Pogledamo se mi, ništ nam nije jasno i mislim si ja "Bože, u krivom sam vlaku." Sad je već bilo kasno za skakanje van, još bih slomila nogu, ništa, čekat ću i vidjeti hoćemo li skrenuti za Os ili produžiti za Zg.

Majko mila... Panika, tražimo konduktera, pitamo ju stajemo li U Kc Bregima (ta mi je stanica blizu kuće), ali ne. Stajemo tek u Đurđevcu. Nisam znala da li da plačem ili da se smijem. Cura kraj mene je znala - oči su joj se odmah napunile suzama. Pitam ja nju u čemu je problem (mislim, znam da smo u krivom vaku, ali kaj sad), kaže ona da mora k doktoru danas u 2. Pitam ju jel može nazvati i odgoditi, kaže ona da ne može. Ide na umjetnu oplodnju i morala je biti baš taj dan kod doktora. Ajme, kako mi ju je bilo žao... Zovem mamu i pitam ju šta da radim, prvo je mislila da se zezam, pa je nazvala tatu (koji radi blizu Đurđevca), a on je, hvala Bogu, slučajno bio baš u Đurđevcu. Tako nas je on vozio doma, tu smo curu vratili nazad u Kc i za Zg se nekako snašla. Ja sam vrijeme do idućeg vlaka iskoristila da odem F. u bolnicu, koja je taman bila na operaciji. Ako ništa drugo, dobra pustolovina za pričati unucima. Samo što sam propustila PR seminar, sad ne znam što da kažem profesoru, da sam bila bolesna ili da sam bila u krivom vlaku? Ako kažem ovo posljednje, možda se smiluje mojoj gluposti... Što vi mislite?
Utorak, srijedu i četvrtak provela sam uglavnom na radiju slažući materijal za reportažu. Rok za predaju je ponedjeljak, iako smo svi računali na onaj ponedjeljak poslije, pa je trebalo ubacit u petu brzinu. Četvrtak ne da je bio naporan, nego ultra naporan. Od 12 do pola 6 bile smo gore, dovršile scenarij, snimale sebe, montirale sve to zajedno, birale podlogu... Btw, za podlogu smo odabrale pjesmu s početka posta... Tj. ja sam rekla "Daj stavi ovo Asian Dub Foundation da čujemo" i kad smo ju čule, jednoglasno smo odlučile. Snimanje teksta prošlo je relativno brzo, barem za mene, ja sam svoje pročitala od prve, cure su malo griješile pa su morale ispočetka... Uglavnom, sve je snimljeno, sad ("samo") treba izrezati izjave i umontirati ih u našu snimku. A to, as I'm speaking, moje curke rade. Zaključile su da ja za to ne trebam (i hvala im na tome) pa sam danas pošteđena vlakova i metropole. Jedva čekam da čujem finalnu verziju i našu ocjenu. S obzirom na trud, zaslužile smo odličan.
I tako... Gledam na Fejsu sve fotoalbume svojih virtulanih frendova i dolazim do zaključka da imam društvo koje nije za ništ. Sorry, ljudi, ali tak je. Ne idemo na nikakve izlete, ne znam... Treba mi neka pustolovina (osim ove s vlakom). Dogovorila sam se s frendicom da krajem petog mjeseca idemo u Osijek na dva-tri dana, ako se i to izjalovi, vrištat ću. Nadam se da neće. A onda, Anđeo, dogovorit ćemo neku kavu, može?
Khm, da, u zadnjih tjedan dana, broj cipela u mom ormaru povećao se za tri. Ponosna sam vlasnica crnih cipelica s visokom petom, ljubičastih balerinkica i bijelih najkica. Klik Jaaaaoooo! Sad stvarno, ali stvarno nemam mjesta, osim što su mi cipele u dva ormara, dio sam prebacila k mami u ormar. Sram me bilo. Ali uopće se ne sramim.
Jooooj, da. Sjećate se kad sam prije dva ili tri posta spomenula onog jednog simpatičnog dečka? Moram vam ispričati kako me ras***dio neki dan, ali već sam se raspisala ko luda, pa ću to ostaviti za drugi put, spomenula sam ga samo kao podsjetnik.
A sad idem vidjet što ima kod vas.

Ljubi vas Ruby!