Oh boy.

boomp3.com

Volim, volim, volim i volim fešte podravskih studenata. Bila sam prekjučer na jednoj i bilo je... Ooooo... Pa bilo je odlično. Naravno, Saloon nam je postao već uobičajena lokacija, tako da je i ovaj put mjesto radnje bio upravo on.
Dogovorila sam se s frendicom da ću prespavati kod nje, nakon faksa otišla tamo pa smo se uputile mojem kumčetu na zagrijavanje prije Saloona. Nakon dva-tri-četiri bambusa (ma tko je brojao) krenusmo svi mi zajedno u Saloon. Tamo smo se pak provukle bez ulaznice, koja nije bila puno, 10 kn, ali jedan dečko nas je samo povukao za sobom pa zašto ne? A unutra... Bože mili, koliko ljudi... Navodno je prodano više od 1200 ulaznica, ne znam jesu li bili luđi Podravci ili Međimurci (s kojima smo ovaj put feštali). Jedva sam se kretala kroz svu tu masu, a u jednom trenutku netko me tresnuo po ruci u kojoj sam nosila bambus i samo sam osjetila kako mi bambus teče po pupku. Pa sam do daljnjeg odlučila izbjegavat čaše da mi još netko zube ne izbije. Tek oko 2 ujutro se to malo razrijedilo, a onda su me napustile i moje frendice. Nije im se dalo ostati, svima se spavalo, a ja predobro raspložena, nasmijana, rasplesana... Sav sreća da je bio jedan moj frend, ili da kažem, frendica pa sam ostala s njim... Dečko je lud, ima curu koja je super kao i on, ali sav je nekako feminiziran, a tek kakav je na podiju, nema mu ravnog. Tako sam ja plesala s njim sve do 4 ujutro kad su se upalila svjetla i morali smo van. E onda smo još kojih pola sata stajali pred Saloonom i dogovarali se tko ide kome spavati i oko pola 5 se skroz razdvojili kod Ilice. Tamo sam, hvala Bogu, srela cimericu frendice kod koje sam spavala i s njom i ostatkom njenog društva krenula u potragu za nečim jestivim. Hodali smo do otprilike pola 6 i na kraju se spustili u Importanne koji je već radio pa smo se bacili (neki više, neki manje) na prvi sendvič koji nam je došao pod ruku. U frendičin stan sam ušla oko 6.10 ujutro, ona me dočekala sva zabrinuta, ali je uspjela reći samo "Pričala mi budeš sutra."
Probudila sam se u pola 10 i shvatila da više neću zaspati pa sam se spremila na vlak i dogovorila s F. za kavu. Taman kad sam sjela u vlak, stiže sms od Prijatelja. Trebao je doći na feštu, a rekla sam odmah F. da znam da neće doći i bila sam u pravu, nije došao. Pa mi je u poruci napisao da mu je jako žao što nije došao i pozvao me na cugu ako sam u Zg. Došlo mi je da izađem iz vlaka i vratim se k frendici, ali nisam. Napisala sam mu da sam upravo na putu za doma, pa me pitao jesam li za vikend doma i vani. Uglavnom, (opet) ima čokoladu za mene. Ovaj put belgijsku. Pa se moramo naći da ju dobijem. A-ha. Imam blagi osjećaj da će i ova misteriozno nestati kao i sve čokolade namijenjene meni do sad. Ma vidjet ćemo.
Danas navečer opet moram u metropolu, s frendicama radim reportažu za radio o demo bendovima, a moji frendovi danas sviraju u Tvornici u sklopu Minivala pa ćemo spojiti ugodno s korisnim. Samo što je to meni malo manje ugodno, uopće mi se ne da. Ali moramo ganjati neke ljude da uhvatimo barem 5 minuta izjava, a čim prije to riješimo, bolje za nas.
Tako da, eto, idem malo pogledati što ima kod vas pa se malo pripremati za tu reportažu i - o ne - opet na vlak. Mrzim vlakove.

Ljubi vas Ruby!