Just friends...

Da. Samo prijatelji. Prijatelj će ipak ostati samo prijatelj. Nakon (još jednog) iskrenog razgovora, rekao mi je da nije spreman za vezu. Rekao je da mu se sviđam. Rekao je da sam jako dobra cura. Rekao je da mu je stalo. Rekao je da vidi da može provesti cijeli dan sa mnom i da mu bude ugodno. Ali jednostavno nije spreman za vezu. Ne još. Nakon sedam godina u vezi, on želi malo slobode. I ja to razumijem. Njemu odgovara 'casual' veza, a nije to želio tražiti od mene jer je shvatio da nisam takva. Rekao je da je mogao uletjeti u vezu sa mnom tek toliko da kaže da je probao, biti sa mnom dva mjeseca, držati figu u džepu, a onda odraditi "nije išlo" razgovor. Ali nije želio. Ne želi me povrijediti. Ne zna ni sam zašto je to tako, zna da ima jako dobru priliku probati s nekim poput mene, ali ne može ju iskoristiti. Ne sad. Ne želi da se vučemo cijelo ljeto, a onda reći da to nije to. I zna da nije fer da od mene traži da čekam možda i nekoliko mjeseci. Što je najsmješnije, ja bih čekala. Jer stalo mi je do njega. Ali nisam (pre)tužna. Ono što sam imala, najprije sam isplakala i sad sam na neki čudan način i sretna. Jer sam vidjela da mu je zbilja stalo. I sretna sam što me cijeni dovoljno da me ne želi iskoristiti i povrijediti. Ostat ćemo prijatelji. Možda će meni biti teže nego njemu, ali ne želim izgubiti osobu poput njega. Jer je zaista jedna od kvalitetnijih osoba koje sam upoznala u životu. Jer mogu i dalje s njim pričati o svemu. Jer se i dalje možemo zajedno smijati. Da... Ostat ćemo prijatelji. I vrijeme će pokazati. Možda kad bude spreman... Možda... Možda ću ja biti tu...