I cheated myself, like I knew I would... I told you I was trouble, you know that I'm no good...

Evo me, evo me... Konačno doma. Počela su predavanja i sad me nema cijeli tjedan doma, jedva dočekam četvrtak navečer ili petak ujutro i bježim doma... Ali sad sam tu, pa da saznate ukratko što ima kod mene.
Daklem, opet me muče neke sitnice, ali one su ipak upravo to - sitnice.
U nedjelju sam išla na vlak za Zg i na kolodvoru me dočekala frendica i njen dečko (s njima sam se dogovorila da idemo), ali i - ON. Najprije sam mislila da ne vidim dobro, ali vidla sam itekako dobro. On je išao u drugi grad na ispit, ali je do Zagreba putovao s nama. Nije da ja njega nisam viđala, vidim ga svaki vikend jer radi u mom omiljenom klubu, ali nije mi trebalo to što sam sat i pol provela s njim na udaljenosti od pola metra. Mi nemamo više o čemu razgovarati, ono što je bilo između nas još uvijek je u zraku i napetost je prevelika da bismo se pretvarali da nije bilo ničeg i da možemo biti prijatelji. Ne možemo. Zato se naš razgovor sveo na čistu pristojnost, što mi je još gore nego sama šutnja. A onda mi kasnije prijateljica ispriča kako je opet zapao u probleme, previše pije, ne uči, čak je u zatvoru završio... I onda se ja ljutim prvo na njega, jer znam da može bolje, pametniji je od toga (ili možda nije?), a i sam mi je rekao da je shvatio da nema smisla više dalje tako, a sad je još gori, a onda na sebe jer brinem za nekog kao što je on. Ali ja ipak brinem. Neke stvari se jednostavno neće promijeniti.
Ali inače sam dobro. U srijedu sam se sa svojom cimom uputila do prijateljice, uz vino i čipse i na kraju smo se nalile. Ali dobro mi je došlo, smijala sam se kako već dugo nisam.
Danas idem na koncert, dečki s kojima se družimo imaju nastup, jedva čekam da ih opet čujem... I tak. Nema baš nekih novosti, tjedan je bio vrlo dosadan. A kako ste mi vi?



Ljubi vas vaša Darla!

UPDATE: Ako ovo pročita, molim nek se javi Milica Šamšalović. Izgubila sam ju. Hvala!

UPDATE 2: Note to myself - nikad više ne daj mami da te fenira!