evo da i ja napišem novi post nakon dugo vremena....
pa evo jedna pjesmica,naravno moja... :)))

ZBOGOM

Sve što sam nekada imala
sada se izgubilo u kapima kiše
koje udaraju u moj prozor
polako brišući uspomene.

Ničeg više nema i mislim da
neće ni biti.
Život je postao tako prokleto
jadan,tmuran,kiseo.

Sve nestaje,sve odlazi i
ja odlazim,
polako tonem u san,
sklapam oči,osjećam da se
bliži kraj...posljednji udisaj
čistog zraka...zbogom...