Imao sam 17 god. Završio je II svjetski rat.Atmosfera je bila....pa nije bila baš dobra. Strah, nesigurnost ,neimaština, tuga jer je puno ljudi poginulo u ratu. Doduše čim su došli partizani u Zg , drugi dan se već moglo kupiti kruha koliko je čovjek htel a do onda samo na točkice. Jednom je brat , kad je prelomil kruh a zvali su ga Šubašić, našel unutra žohara. Htel je ići ubiti pekara. Jedva smo ga spriječili a mama je danima sakrivala pištolje i puške koje je moj brat obožavao.
Uglavnom , komunisti su htjeli podići atmosferu u Zg -kak je bilo drugdje neznam- i odlučili da svaki ulični odbor mora oformiti klapu koja će 1 x mjesečno podizati moral ljudima- pjevati ,svirati...
Kod današnjeg podvožnjaka u Selskoj je bila gostionica sa velikim stoljetnim drvećem u dvorištu i ljudi su se tu zadržavali i pili i organizirali zabavu . Ja sam se pridružio grupi mladih ljudi koji su me naučili malo bolje svirati mandolinu i gitaru. Među njima je bil dečko iz kvarta koji je bio u njemačkoj vojsci u Italiji . Amerikanci su ga zarobili kad su se iskrcali na Siciliji i završio je u talijanskom logoru.Kad se vratio u Zg sa sobom je donio jazz trubu koja mi se strašno sviđala .Pokušavao sam je kupiti od njega ili kupiti negdje u Zg ali nisam uspio, iskreno neznam kaj bi moja mama napravila da sam doma počeo vježbati trubu Emoji.Dečko je stvarno vrhunski svirao.
Nakon nekog vremena sam od nekog vojnika crnca kojem je trebao novac uspio kupiti , gipsy gitaru. Puno sam je platio ali mi se jako sviđala. Imala je specijalan prekrasan zvuk. Jednom sam je odnio kod gsp Kerkešenya da je malo popravi i on mi je rekao da je to vredna stvar.Pokušavao ju je otkupiti od mene ali nije bilo teorije da mu je prodam. Poslije se Kerkeseny odselio u Berlin i postao poznati graditelj gitara. Ta gitara mi je u vojsci omogučila više puta da odem u Zg .Naime bilo je teških trenutaka u vojsci i kad su oficiri htjeli skrenut pažnju sa nakih problema tražili su tko zna svirati i pjevati. Ja sam to jako dobro znao pa su me poslali u Zg po gitaru-dobio sam 10 dana dopusta da odem po nju, a kad je got netko od moje porodice došao u posjet u vojsku-bio sam 3 god na Kosovu-dao sam da odnesu gitaru doma u Zg. Začas je opet iskrsnula situacija kad je trebalo pjevat i svirat-ja sam opet išao u Zg po gitaru. I tak ne koliko puta u te 3 godine.
Kad sam se vratio iz vojske jednom sam sa društvom išao na Sljeme i gitara mi je pala na štenge Tomislav doma. I zvuk sa nažalost promjenio
Godine su prošle i unuk je bio jako zainteresiran za tu gitaru. Danas ona stoji na počasnom mjestu kod unuka i čeka trenutak da je praunuka zgrabi i počne svirat
|
