Nike Furiosa

nedjelja, 29.11.2015.

Fragmenti 3.

liev-schreiber-doutzen-kroes-07 L.A. Vogue

Vani je počeo padati snijeg. Pahulja po pahulju.
- Idem ća dok se još mogu izvući odavde. Miriše na mećavu, a ja po tome neću voziti. Odbaci me samo do mog auta. - makla se s prozora i krenula oblačiti.
- Ostani, ja ću te odvesti ujutro.
- Ne, neću se stići presvući za posao i doći na vrijeme. U istoj sam odjeći, to nikad ne radim. Uostalom, netko bi nas ujutro mogao vidjeti. A ti bi se još morao vratiti po svoj auto. Kako to misliš izvesti?
- Nema veze, snaći ću se.
- Ali netko će te morati dovesti do auta. Pa objašnjavati zašto ti je auto ostao tu. I zašto kasniš.
- Ma ok, s mojim smjenama se uvijek nešto zakomplicira pa će i sad biti nekih „problema“.
- Znam, ali to moraš izbjegavati maksimalno.
- Želim te odvesti. Želim da ostaneš večeras.
- Nemojmo komplicirati. Dogovor je dogovor, svaka stavka dogovora stoji. Ne smije tu biti previše emocija. Mislim može, ali bez da jedan drugoga time opterećujemo.
- Ne moraš mi stalno držati predavanja, kužim sve i ja sam u goroj poziciji, ali ne moraš baš toliko biti hladna..
- Pa i nisam, samo pokušavam biti racionalna. Uostalom, sve je jasno kao dan. Ne želim kvariti ovo. S tobom ne bih mogla biti jer nam se mišljenja o svemu dijametralno razilaze. Ti i ja svijet drukčije shvaćamo i zato... samo si ne želim nepotrebno otežavati.
- Ma znam, al pokvariš sve nekako kad tako hladno odrežeš neke stvari...
- Gle, da se ful zaljubim u tebe – što bi mi to značilo i predstavljao osim problema? Ne bih se za tebe nikad udala, nikad se ne bih htjela baviti stvarima kojima se ti baviš u slobodno vrijeme.. mise, crkva, obiteljski ručkovi, prijatelji koji svakih 10 minuta ulaze u kuću, kumovi, susjedi, vječno roštiljanje, vječno druženje... imaš djecu, ženu kojoj paše taj način života i stvarno ne znam što sad još hoćeš od mene. Minus i plus, to smo mi.
- Da.
- Nikad ne bismo u svakodnevnom životu mogli funkcionirati. I zato nema mjesta kompliciranju. I ne da mi se to ponavljati, rekla sam ti na početku sve, složili smo se i više ne želim nepotrebne diskusije.
- Ne možeš to 100% znati doduše.
- Poprilično sam sigurna i zato, molim te, sve fiks ideje stavi sa strane, možda ti se ovo čini romantično..ali.. brzo bi ti prisjelo, nismo mi kompatibilni na duge staze. Evo, već me živciraš, a živciram i ja tebe. Zato...
- Problem je .. stvarno je... to što te više upoznajem, sve mi se više sviđaš. Čudno mi je totalno.
- Znam da nisam uopće tvoj tip što se življenja života tiče. I na dobrom si tragu – ja jesam dobra, ali nisam za tebe ni za većinu zapravo. Ovo je idealna opcija za nas, nemoj to zaboraviti. Nema više od ovoga.
- Ajde, idemo do tvog auta. I da, to što sam počeo pričati.. nemoj sad to shvatiti da ja baš želim biti s tobom izvan ove priče, samo sam rekao da sam razmišljao.
- E o ovome ne razmišljaj, jer neće biti dobro. Ne želim ovakve razgovore i gotovo. Dogovorili smo se, ako pomislimo da bi ovo moglo krenuti u nekom drugom smjeru, to je kraj.

Dok ju je vozio do skrovišta za automobil, zazvonio mu je mobitel.

- Aha, kad se to desilo? OK; idem prema tamo. Tko je od njih dežuran? Hoćete je Vi kontaktirati? Vidimo se.

- Kaže mi šef da su te pokušali dobiti, pogledaj mobitel.. čini se da ne idemo doma. Bila je fešta u Krasnoselu. Izbole se dvi ekipe međusobno.
- Krasno. Sad ću ih nazvati da vidim što se dešava. Doći ću po ure posli tebe. Svratit ću još po kavu. Bit će ovo duga noć. A sutra imam i rasprave.

Prešutio je da je imao i propušten poziv od svoje žene i SMS: Gdje si? Zaboravila sam jel' ti noćna danas? Sutra moraš u školu na priredbu, samo podsjetnik.

Gledao ju je kako ulazi u svoj automobil. Trebalo je sad biti razumniji no ikad. Što je falilo njegovom životu? Ma baš ništa. Običan, lijep, normalan život kojeg je obožavao. Ona se isto super uklapala, što bi svi njegovi prijatelji i kolege, da znaju, rekli da je idealna. Ne traži ništa, ne želi ništa, nema stresa, nema drame, ne želi da on išta promijeni u svom životu. Vide se kad oboje mogu i to je to. Sve savršeno posloženo, a s druge strane mu se nikad više nije činilo da sve to skupa nije imalo smisla. Razumno gledajući, ona nije nikakva opcija. Niti to želi biti, niti jest, ali eno je tamo. I jedva ju je čekao vidjeti opet. Za nekih 10ak minuta kad će ga jedva i pogledati, a čak i ako joj se obrati, odgovorit će nešto najkraće moguće i nastaviti ga ignorirati.

- Jesam, mislio sam da sam ti rekao. OK. Vidimo se ujutro, imali smo ubojstvo, na terenu sam. – otipkao je i odvezao se u Krasnoselo.

Oznake: fragmenti

<	studeni, 2015					>
P	U	S	Č	P	S	N
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

Komentari da/ne?